sukoba,ratovanja i razaranja. No, ne želim o tome, nije prikladno naovom portalu. Fudbal je taj što spaja ljude, kao nijedan sport. Prosto,igraju ga svi na ovoj našoj planeti. Kakva je takva je, naša je, kakvi smotakvi smo, a uvek uvek možemo biti gori, što nam veoma lako polazi zarukom. Ali strast prema fudbalskoj lopti je nemerljiva. I da skratim, nijetačno da ga žene ne vole, to je poturanje neistine od malog brojamuškaraca koji ne vole isti, koji svoj beg od vlastitih žena i na ovajnačin žele opravdati. Fudbal je borba neprestana, jer samo u njemu, zarazliku od drugih sportova, i slabiji može pobediti moćnijeg. Kao i urealnom životu. Srce, ljubav i nada. Tinja do poslednjeg zvižduka sudije,odnosno daha odlazećeg bića.
E, sad, čemu ovoliki uvod. Zbog toga što sledećeg meseca počinjeSvetsko prvenstvo u najvažnijoj sporednoj stvari na planeti. Nije bitnošto pola naše domovine neće biti u prilici da kroz šareniš velikih ekranaisprati navedeni dogadjaj, biće tu drugih velikih istorijskih događaja kojiće zaseniti ovo malo nepotrebnog loptanja drugih učesnika, jer nas tamoodavno nema. Među nestvarnih 48 fudbalskih reprezentacija, naše opetnema. No, kad god povežem fudbal i muziku, uvek mi pred oči izađejedan, više nego zanimljiv lik. Bob Marli. Muzičar, britkog jezika, osobasa stavom, borac za slobodu ugnjetavanih i ponižavanih, bez obzira naporeklo, veru i naciju.
Naime, 11. maja ove godine navršilo se četrdeset i pet godina od smrtinajvećeg rege muzičara koji hodaše, stvaraše i pevaše tu vrstu muzike.Ne znam, ali njegovi savremenici kažu da je bio i odličan fudbaler, saistim žarom se unosio u loptanje kao i u muziku. Fudbal je strast, kao imuzika i ljubav, ako to ne posedujete, ne ulazite u navedene stvari.Sticajem raznoraznih okolnosti, a dobar deo je bio i do njega samog,prerano nas je napustio, u 36. godini života. Sumnjam da je sva muzikaiz njega izašla, verujem da su postojali u njemu još neotkriveni izvorimuzike, skriveni i potajno se nadavši da mogu kroz stih izaći iz njega.
A taj stih, njega, kao večnog samotnog putnika, i kada napušta voljenobiće, krasi nekom blagom pozlatom, kao kada u pesmi No woman, nocry (Ženo, ne plači), odlazi, ali joj ostavlja i veru u budućnost, saupozorenjem, da ne zaboravi prošlost. No, vrhunac stiha je kada kaže“Moja stopala su jedina kočija, moram da nastavim dalje”. A to “dalje”to niko ne sluti koliko je daleko ili blisko, ali je tu oko njih, te zato nepostoji ni razlog za suze, ni kada ostavljaš, ni kada si ostavljen.Budućnost žmirka, ali se ne otvara. Stoji tamo negde zacrtana naobrisima oblaka i čeka svoje nesudjene putnike.
Svoj beg iz siromaštva mnogi su videli u muzici, i naravno, u fudbalu.Nije Bob Marli tek tako zablistao u muzičkom svetu. Jeste bio glavninosilac svih muzičkih previranja sa Jamajke, ali se dugo i tražio u timmikro svetovima. Borio se za Crni kontinent i muzikom pokušaopovezati sve ljude i usmeriti poglede ka problemima uniženih. U pesmi“War” (Rat) naglašava da je siguran u pobedu i da će dobro nadvladatizlo, da nema superiornijih i da trebaju prestati podele na građane prvog idrugog reda (tužno je to što su se vremenom pojavili i građani trećegreda), jer onda nadvladava rat kao neizbežna opcija za sve, i svi postajunesrećni, u svim delovima sveta. Poenta je da rat ne donosi nikomesreću. Ni pobednicima. A ljudi, različitih kultura, vera i nacija, bi trebalida se bolje upoznaju. Naravno da je za to neophodna želja svih strana.Žao mi je, ali ljudi se u današnje vreme sve teže upoznaju, a surovidanak digitalizaciji tek će u narednoj generaciji ostaviti neizbrisiviotisak na emotivno-mentalno stanje ljudskog bića.
Upečatljivi trag u svetskoj muzici ostavio je i Bob Marli, taj poročni carregea, nanizavši u svom opusu 13 studijskih i 6 živih albuma, što je, akose uzme da se u najboljim godinama stvaralaštva pridružio Hendriksonu,Morisonu, Džoplinovoj i drugima, popriličan diskografski uspeh. Svaki
njegov album je ciljan, svaki njegov nastup je borba za boljitak onogašto je predstavljao kroz svoju muziku i tekst.
Bob Marli obeležio je kraj sedamdesetih godina i početak ranihosamdesetih. Prerano je stao. Album koji možda najbolje ocrtava radBoba Marlija je svakako “Exodus”, koji u sebi sadrži, poreddominantnog regea, elemente bluza, soula, roka i fanka. Tu još optiraklavir i duvačka sekcija. Album je pitak i ugodan za slušanje u svimintervalima. Napominjem da je isti najprodavaniji rege album u istorijinavedene muzike, a magazin Tajm ga je proglasio albumom veka.
U proteklih četiri i po decenije svašta se izdešavalo u svetu, kako umuzici, tako i u drugim oblastima umetnosti, kulture, znanja isvakojakog stvaralaštva. Bilo je i onih drugih. Na ovom evropskomfudbalskom prvenstvu neka pobedi zaista najbolja ekipa, kada naše većnema, a Bob Marli i dan danas bije svoje bitke kroz ostavljeno muzičkonasledje koju baštinimo svi mi koji volimo muziku, slobodu i ljubav…
Bobe, mirno sni svoj sanak kojim si bar na tren uspeo da spojiš svetove.