Cena prasadi u Evropskoj uniji pala je za gotovo 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, a pojedini proizvođači svinja već posluju sa velikim gubicima.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je za RTS da Srbija podmiruje oko 65 odsto potreba za svinjskim mesom, dok ostatak čini uvoz duboko zamrznutog mesa koje se koristi za proizvodnju svinjskih prerađevina.
Ipak, ne očekuje da će meso na srpskim rafovima biti jeftinije zbog poremećaja na evropskom tržištu, ali vidi priliku za farmere da jeftinije uvezu prasad.
Evropsko tržište suočava se sa viškovima mesa, pa se postavlja pitanje hoće li jeftina svinjetina preplaviti i Srbiju i šta bi to značilo za naše stočare, ali i za cene u mesarama.
Zašto je cena svinjskog mesa u Evropi pala?
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je za RTS da je cena mesa u Evropskoj uniji pala iz više razloga, a jedan od njih je poremećaj u trgovini mesom na tržištu zbog afričke kuge svinja.
„Konkretno mislim na Kinu, koja je veliki uvoznik svinjskog mesa, koja je digla svoju proizvodnju i došla do nekog nivoa samodoovoljnosti. Kina je donela zakon da neće uvoziti svinjsko meso iz države gde se pojavila svinjska kuga tri godine od poslednjeg slučaja“, rekao je Budimović.
Prema njegovim rečima, dosta svinjskog mesa pojavilo se u Evropskoj uniji, a promenila se i navika potrošača, pa je piletina zauzela prvo mesto u potrošnji mesa u Evropi.
Istakao je da su to veoma važni pokazatelji jer su se pojavili viškovi svinjskog mesa u EU.
Na pitanje da li je Kina zabranila samo svinjsko meso iz zemalja u kojima se pojavila svinjska kuga ili i prerađevine, pojasnio je da je Kina zaustavila uvoz duboko zamrznutog svinjskog mesa, dok prerađeni proizvodi mogu biti predmet trgovine.
Napomenuo je da je Evropska unija već smanjila broj grla i da je neophodno tražiti nova tržišta, poput Vijetnama, koje će EU ciljati kao izvozno tržište.
Kako evropsko tržište utiče na Srbiju?
„Srbija dosta mesa uvozi iz EU. Mi imamo 65 odsto samodoovoljnosti u proizvodnji, ostalo uvozimo iz EU i to služi za proizvode“, istakao je Budimović.
On ne veruje da će doći do većeg uvoza mesa samo zbog niže cene u Evropskoj uniji.
„Ne možemo pošto-poto da uvozimo zato što je jeftinije, ali će se odraziti u smislu mogućnosti da farmeri uvoze živu prasad koja je jeftinija. To je potencijalno dobar posao jer koristimo svoju sirovinu za hranu. Ovo je potencijalna prilika za one koji se bave tovom“, istakao je Budimović.
Šta će biti sa cenama mesa u prodavnicama?
Govoreći o ceni od 220 dinara za kilogram žive vage, Budimović kaže da je to granica rentabilnosti.
Ističe da tu nema ekstra zarade, ali da je to dovoljno da farmeri pokriju troškove i ostvare blagu zaradu.
„Ako bi se uvozila prasad, to bi bilo rešenje za kraći period, dok se ne podigne naša proizvodnja prasadi“, rekao je Budimović.
Nažalost, ne postoji direktna uzročno-posledična veza između pojeftinjenja tovlenika i niže cene mesa u prodavnicama, rekao je Budimović, objašnjavajući da je važno i kolike su trgovačke marže.
„Ne verujem da će doći do korekcija cena u narednom periodu u našim prodavnicama. Pored sirovine, imamo i energente, transport, hranu za životinje, nema kiše, setva kasni…“, istakao je Budimović, objašnjavajući šta sve utiče na formiranje cene.