Savet „izbaci šećer, jer on hrani rak“ zvuči jednostavno i uverljivo, ali može stvoriti dodatni strah kod osoba suočenih sa malignom bolešću. Iako maligne ćelije koriste glukozu, to ne znači da odricanje od slatkiša ili svih ugljenih hidrata može zaustaviti tumor.
Nakon dijagnoze raka, mnogi ljudi traže načine da sami pomognu lečenju, a ishrana je često prva na listi. Dobronamerni saveti i informacije sa interneta mogu stvoriti pogrešan utisak da šećer u kafi ili komad voća direktno pomažu bolesti.
Američki Nacionalni institut za rak ovu tvrdnju svrstava među česte zablude o malignim bolestima. Nema pouzdanih kliničkih dokaza da izbacivanje šećera iz ishrane samo po sebi dovodi do smanjenja ili nestanka tumora. Da bismo razumeli zašto, važno je razlikovati šećer koji jedemo od glukoze koju ćelije koriste.
Zašto maligne ćelije koriste mnogo glukoze?
Glukoza je jednostavan šećer koji cirkuliše krvlju i predstavlja važan izvor energije. Koriste je i zdrave ćelije, uključujući ćelije imunog sistema, kao i maligne ćelije. Mnoge maligne ćelije preuzimaju i prerađuju više glukoze nego zdrave, što im pomaže da obezbede energiju i materijal za rast. Ovo je predmet dugogodišnjih istraživanja.
Pogrešan zaključak nastaje kada se pretpostavi da ako tumor koristi glukozu, dovoljno je izbaciti šećer da bi ostao bez hrane. Međutim, metabolizam tumora nije isto što i sadržaj našeg tanjira. Maligne ćelije nisu sve iste, a mnoge mogu koristiti i druge hranljive materije, uključujući aminokiseline i masti.
Šta se dešava kada izbacimo šećer iz ishrane?
Glukoza ne potiče samo iz belog šećera i slatkiša. Organizam je dobija i razgradnjom skroba iz hleba, pirinča, krompira i drugih namirnica. Ugljeni hidrati prisutni su i u voću, mleku i mahunarkama, zajedno sa drugim važnim hranljivim sastojcima.
Čak i kada se unos ugljenih hidrata znatno smanji, organizam održava nivo glukoze u krvi koristeći zalihe i stvarajući novu glukozu iz drugih izvora. Ovo je deo normalnog održavanja životnih funkcija.
Odvajanje od šećera zato ne prekida selektivno snabdevanje tumora glukozom. Ishranom ne možemo jednostavno odrediti da zdrave ćelije dobijaju gorivo, a maligne da ostanu bez njega.
Iz ovoga ne sledi da ishrana nije važna. Ograničavanje dodatnih šećera i pokušaj lečenja raka potpunim izbacivanjem ugljenih hidrata imaju sasvim različito značenje.
Kako previše dodatog šećera može uticati na rizik od raka?
Česta i obilna upotreba zaslađenih napitaka, slatkiša i druge hrane bogate dodatim šećerima može doprineti prekomernom unosu energije i povećanju telesne mase. Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom od više vrsta raka. Ovo je važan razlog za ograničavanje dodatih šećera, ali nije dokaz da svaki slatki zalogaj ubrzava rast tumora.
Nema opravdanja da se voće rutinski izbacuje samo zato što sadrži prirodne šećere. Celovito voće obezbeđuje vlakna, vitamine i druge korisne sastojke. Porcija voća i zaslađen napitak nisu nutritivno isto, iako oba mogu da sadrže šećere.
Za prevenciju je korisnije posmatrati celokupnu ishranu, telesnu masu i fizičku aktivnost nego jednu namirnicu proglasiti glavnim krivcem. Kod osobe koja se već leči, izbor hrane mora dodatno da se prilagodi njenom stanju i podnošenju terapije.
Zašto tokom lečenja ne treba samostalno uvoditi stroge dijete?
Maligna bolest i terapija mogu smanjiti apetit, promeniti ukus hrane i izazvati mučninu ili teškoće sa gutanjem. Ako se tome dodaju široke zabrane namirnica, osoba može unositi premalo energije i proteina, gubiti na težini i dodatno slabiti.
Zato tokom lečenja cilj često uključuje očuvanje telesne mase, mišića i snage, uz prilagođavanje obroka tegobama. Preporuke za osobu koja dobro jede i ima višak kilograma neće biti iste kao za nekoga ko brzo mršavi i jedva uspeva da pojede obrok.
Ako postoje dijabetes ili povišena glukoza u krvi, njih treba kontrolisati uz dogovor sa lekarom. To je važan deo brige o zdravlju, ali nije isto što i pokušaj da se tumor „izgladni“.
Pri nenamernom gubitku težine, slabom apetitu ili razmišljanju o strogoj dijeti, potrebno je razgovarati sa onkologom i stručnjakom za kliničku ishranu. Plan ishrane treba da pomogne osobi da dobije ono što joj je potrebno tokom lečenja.
Obrok ne treba da postane razlog za krivicu. Manje dodatih šećera može biti dobar izbor za opšte zdravlje, ali potpuno odricanje od ugljenih hidrata nije dokazano lečenje raka. Ishrana treba da podrži lečenje i očuva snagu pacijenta.