Paprika, paradajz, krastavci, patlidžan, karfiol, šargarepa, cvekla i kupus ovih dana pune pijace, a sezona spremanja zimnice je uveliko u toku. Vremena kada se podrazumevalo da je domaća tegla ujedno i jeftinija polako prolaze. Domaćini danas računaju ne samo koliko košta džak paprike ili gajba paradajza, već i ulje, sirće, šećer, so, začine, poklopce i struju. Na drugoj strani su rafovi puni gotove zimnice i akcije koje se smenjuju iz nedelje u nedelju. Zato smo stavili sve na papir i proverili šta se više isplati četvoročlanoj porodici, pravljenje zimnice ili kupovina gotovih proizvoda.
U računicu smo ubacili ono što se tradicionalno najčešće nalazi u špajzu: ajvar, turšiju, kisele krastavčiće, cveklu, pečenu i kiselu papriku, kuvani paradajz, kiseli kupus, pekmez, džem, slatko i kompot. Nismo zaboravili ni ulje, sirće, šećer, so i energiju potrebnu za pečenje, kuvanje, prženje i pasterizaciju. Važna stavka je i kalo, jer deset kilograma kupljenog povrća nije isto što i deset kilograma proizvoda koji će završiti u teglama i flašama. Računica se dodatno menja u zavisnosti od mesta kupovine, a razlike među novosadskim pijacama pokazuju da samo pametnijom nabavkom može da se uštedi nekoliko hiljada dinara.
Cene povrća na pijacama značajno variraju. Na primer, paprika na Futoškoj pijaci košta od 100 do 250 dinara po kilogramu, dok se na Kvantaškoj može naći za 80 do 150 dinara. Razlika je još očiglednija kod paradajza, gde se cena na Kvantašu kreće od 80 do 120 dinara, dok je na Limanskoj pijaci 200 dinara. Slične razlike postoje i kod krastavaca, karfiola, šargarepe, patlidžana, crnog luka i celera, što značajno utiče na ukupnu cenu zimnice ako se kupuje veća količina.
Akcijske cene u marketima mogu da preokrenu računicu. Gotova zimnica se danas ne kupuje nužno po redovnoj ceni. Potrošač koji prati akcije i nije vezan za jednu prodavnicu može da sastavi zimnicu postepeno i da izbegne veliki jednokratni trošak. Kod proizvoda kao što su krastavci, cvekla i pojedine mešane salate, razlika između domaće i kupovne varijante može biti mala kada se naiđe na dobru akciju. Ajvar je druga priča, jer ogromna razlika postoji i među samim proizvodima sa rafova.
Kada se sve sabere, više nema univerzalnog odgovora da je domaća zimnica uvek jeftinija. Najveća ušteda kod kućne pripreme pravi se već prilikom nabavke sirovine. Ko može da kupi povrće na veliko, ima svoje tegle, pronađe povoljno voće i ne računa sopstveni rad, i dalje može veoma dobro da prođe sa domaćom zimnicom. Ko sve kupuje po višim maloprodajnim cenama, plaća novu ambalažu i nema vremena za višednevnu pripremu, može da pronađe proizvode kod kojih je akcijska kupovina racionalnija. Za mnoge porodice najisplativija je upravo kombinacija: napraviti ajvar, paradajz, kupus ili pekmez kada se kvalitetna sirovina pronađe povoljno, a ono što trgovci spuste na dobru cenu kupiti gotovo.