Danas se obeležava praznik Svetog Aleksandra Nevskog, koji je, iako ruski svetitelj, postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja i poštovan je u svim slovenskim pravoslavnim narodima. U Srbiji ga kao krsnu slavu proslavlja tek nekoliko desetina porodica, posebno u okolini Kragujevca, a postoji predanje da ga slave potomci iseljenika sa severa Crne Gore.
Praznik Svetog Aleksandra Nevskog poznat je i kao Lesendrovan, a običaj nalaže da se gosti na kućnom pragu ponude rakijom. Ukoliko gosti ulaze u kuću gde se slavi, treba da nazdrave rečima: „Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!“
Sveti Aleksandar Nevski bio je veliki borac za očuvanje hrišćanstva, a živeo je u vreme napada na Rusiju. Istakao se kao vojskovođa i zaštitnik, a nadimak Nevski dobio je nakon pobede nad švedskom vojskom na reci Nevi 1240. godine. Pred smrt se zamonašio i uzeo ime Aleksej, a za sveca je proglašen polovinom 16. veka. Glavni praznik mu je 6. decembra.
Postoje brojne legende o čudima Svetog Aleksandra Nevskog. Jedna od njih govori o tome kako su se u crkvi gde je počivalo njegovo telo sveće same upalile, a dva starca su izašla iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: “Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, koga napadaju tuđinci”. Prema priči, Aleksandar je ustao iz groba i krenuo s njima, a sve to je navodno video crkveni čuvar. Sveštenici su potom mošti Aleksandra Nevskog postavili u kivot, a bolesnici koji su im prilazili s verom, dobili su isceljenje.
Zbog toga se veruje da oni koji imaju bolesne ili „slabe“ članove porodice, treba ujutru da odu u crkvu, upale sveću i pomole se ovom čudotvorcu, jer se veruje da on pomaže svima koji mu se iskreno mole.