Uspenje Presvete Bogorodice, poznato kao Velika Gospojina, spada u Bogorodičine praznike, kome prethodi dvonedeljni post. Prema predanju, Majka Božija je živela 60 godina i bila je svedok mnogih značajnih događaja u širenju hrišćanske vere.
Velika Gospojina se u Srbiji često proslavlja kao porodična, crkvena ili seoska slava. Svi običaji vezani za praznike posvećene Majci Božijoj zasnivaju se na poštovanju njenog kulta, uz uklapanje verovanja i rituala iz narodne religije.
Prema verovanju, period između dve Gospojine, poznat kao Međudnevnica, važno je obeležiti obredima zahvalnosti Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, kao i za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Za praznike Velike i Male Gospojine, naročito žene, trebalo bi da poštuju brojne zabrane koje se tiču kućnih poslova. Vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a posebno se to odnosi na žene. Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, savetuje se da se ništa ne radi rukama, niti da se započinju novi poslovi.
Proslava Velike Gospojine u Srbiji nekada je bila praćena vašarima, mestima okupljanja radi druženja, upoznavanja i trgovine. Na vašarima su se mladi upoznavali, igrali u kolu, a često su se i svadbe dogovarale.
Prema verovanju Srba, Presveta Bogorodica je zaštitnica bolesnih, te su se na Veliku Gospojinu bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode radi umivanja.
Takođe, veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu poseduju izuzetna lekovita svojstva. Bere se borovnica i lekovito bilje, sa verovanjem da će doneti zdravlje i blagostanje domu.
U prošlosti su se u hramovima ili nad izvorima vode održavala bdenija, uz izgovaranje molitvi za ozdravljenje od koštobolje i očnih bolesti.