Danas pravoslavni vernici obeležavaju Spasovdan, jedan od najznačajnijih praznika u crkvenom kalendaru, koji se uvek slavi četvrtkom, četrdeseti dan posle Vaskrsa.
Ovaj veliki praznik posvećen je Vaznesenju Gospoda Isusa Hrista, odnosno trenutku kada se Hristos, nakon vaskrsenja i četrdeset dana provedenih sa svojim učenicima, uzneo na nebo pred njihovim očima i blagoslovio ih podignutih ruku.
Pre nego što se vazneo, Hristos je svojim učenicima ostavio reči koje su zauvek promenile hrišćanstvo:
„Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Koji poveruje i krsti se – biće spasen; a koji ne poveruje – biće osuđen.“
Tim rečima počinje nova etapa za čovečanstvo – širenje vere, nade i Hristove poruke među ljudima.
Praznik koji simbolizuje utehu i spasenje
Crkva uči da Hristos svojim vaznesenjem nije ostavio ljude same, već im je obećao Duha Svetoga, Utešitelja, koji će ih voditi i čuvati.
Spasovdan zato simbolizuje pobedu života nad smrću, ali i veru da čovek nikada nije sam ukoliko nosi Boga u srcu. Veruje se da je ovim događajem otvoren put ka večnom životu svim ljudima koji veruju.
Beograd slavi Spasovdan kao svoju gradsku slavu, zbog čega se danas održavaju litije, molitve i brojna okupljanja vernika.
U mnogim mestima širom Srbije ovaj praznik duboko je ukorenjen i u narodnoj tradiciji, pa se uz crkvene obrede čuvaju i brojni običaji koji se prenose generacijama.
Spasovdan nije samo crveno slovo u kalendaru, već praznik koji vernike podseća na veru, nadu, zajedništvo i poruku da Gospod nikada ne ostavlja svoj narod.
Zato se na ovaj dan često izgovara molitva: „Spasi, Gospode, narod Tvoj“.