Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik u narodu poznat kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek.
Prema crkvenom predanju, pijani Irod, zanesen plesom svoje pastorke, obećao je da će joj dati sve što poželi, a ona je, na nagovor majke, zatražila glavu Jovana Krstitelja na tacni. Irod je, uprkos tome što je bio svestan Jovanove pravednosti, naredio njegovo pogubljenje u tamnici.
Jovanovi učenici su noću uzeli telo svog učitelja i sahranili ga. Irodijada je, prema predanju, izbola iglom Jovanov jezik, a glavu je zakopala na nečistom mestu.
Smrt Svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra ustanovljeno je jer je tog dana osvećena crkva podignuta na njegovom grobu u Sevastiji od strane cara Konstantina i carice Jelene.
U narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika koji se posebno poštuju. Izbegava se bilo kakav rad, kako napolju, tako i unutar kuće. Na današnji dan cela porodica posti, a vernici se okupljaju u hramovima na liturgiji.
Posebno je rasprostranjeno verovanje da se na današnji dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Iz istog razloga, danas se ne treba uzimati nož u ruke.
U nekim krajevima vodi se računa da deca na ovaj dan ne jedu paradajz, breskve, jabuke ili bilo šta drugo crvene boje, zbog verovanja da to može uticati na njihov napredak.
U istočnoj Srbiji postoji verovanje da se na ovaj dan čak treba skidati i crveni končić sa ruke, koji inače donosi sreću, jer se smatra da bi ostavljanje istog moglo dovesti do toga da sve „ide naopako“.