Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave veliki praznik – Preobraženje Gospodnje. Ovaj praznik posvećen je trenutku kada se Hristos pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Prema narodnom verovanju, na Preobraženje se menja i priroda: list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija. Kod ljudi se takođe dešavaju promene – ko je preko leta pocrneo, počinje da belí.
Postoje i verovanja da se na Preobraženje nebo tri puta preobražava u gluvo doba noći, te da onaj ko to vidi i drugom obelodani, izgubiće razum. Zbog sličnosti sa Bogojavljenjem, Preobraženje se naziva i letnja Bogojavljenska noć.
Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv. Takođe, smatra se da nije dobro plakati na Preobraženje, jer će taj plač preći u naviku.
U Srbiji postoji 30 hramova posvećenih Preobraženju, a u pravoslavnim hramovima se na ovaj dan iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
U nekim krajevima Srbije na Preobraženje se beru lešnici koji se preko cele godine čuvaju za lek, a verovalo se da će oni izlečiti bol uvu. Takođe, bio je običaj da devojke i žene tog dana urade po malo od svakog ženskog posla, kako bi cele naredne godine bile vredne.
U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kap kačile desnu šapu od krtice – da ih čuvaju od uroka.
U narodu se obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.