Ministar finansija u tehničkom mandatu, Siniša Mali, sastao se sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koja boravi u Srbiji. U okviru aranžmana, Srbija se obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva.
Berzanski analitičar Branislav Jorgić izjavio je za Euronews Srbija da je dogovor o povećanju cene električne energije već postignut, ali da još nije precizirano kada će ono stupiti na snagu. Prema njegovim rečima, povećanje bi moglo biti realizovano u oktobru ili do kraja godine. Potrebno je utvrditi termin primene i konačan procenat povećanja.
"Postoji određena formula, a to je stopa inflacije plus jedan odsto. Procene su da bi povećanje moglo da bude između 3,7 i 4,7 odsto", rekao je Jorgić. Dodao je da je dogovoreno i menjanje takozvane blok tarife, odnosno granica potrošnje na osnovu kojih se električna energija obračunava po zelenoj, plavoj i crvenoj tarifi. Predlog je da se nivo za zelenu tarifu spusti, što bi moglo pogoditi građane koji troše veće količine električne energije.
Konačna odluka zavisi od procedure koju treba da sprovede Elektroprivreda Srbije (EPS). EPS treba da podnese zahtev Agenciji za energetiku, u kojem bi bilo navedeno kada počinje primena novih cena, koliki je iznos povećanja i da li će biti promenjena blok tarifa. Agencija potom ima rok od 30 dana da da ili uskrati saglasnost.
Jorgić je podsetio i na stav MMF-a da cena električne energije treba više da odgovara stvarnim troškovima proizvodnje, dok bi građani koji nisu u mogućnosti da plate punu cenu trebalo da budu zaštićeni kroz subvencije. "Za građane koji su u socijalnoj kategoriji trebalo bi obezbediti određene subvencije. Po tom osnovu predloženo je da se oko 3,3 milijarde dinara predvidi za subvencije", rekao je Jorgić.
Govoreći o tome što EPS još nije podneo zahtev za povećanje cene, Jorgić pretpostavlja da je to povezano sa dogovorom sa Vladom Srbije. "MMF je već stavio primedbu po tom osnovu. EPS trpi manje prihode, dok su troškovi povećani, tako da bi, ukoliko se takva situacija produži, moglo da dođe do potrebe za dodatnim subvencijama države", rekao je on.
Jorgić ne očekuje da bi eventualno pomeranje povećanja cene za mesec dana, odnosno nakon izbora, predstavljalo ozbiljan problem u odnosima Srbije i MMF-a. "Mislim da pomeranje od mesec dana nije toliko bitna stavka da bi došlo do nekog poremećaja u odnosima države i MMF-a. Moguće je, međutim, da budu ispostavljeni neki dodatni zahtevi u vezi sa cenom struje – da povećanje bude nešto veće, da se dodatno koriguje blok tarifa ili promeni iznos predviđen za subvencije", rekao je Jorgić.
Novac od eventualnog povećanja cene struje bio bi usmeren na pokrivanje troškova proizvodnje i transporta električne energije. Cilj je da EPS dođe u zonu podmirivanja troškova i profitabilnosti, bez intervencija iz budžeta. Dodatni problem za finansijski položaj EPS-a predstavljaju smanjena proizvodnja i potreba za uvozom struje po visokim tržišnim cenama. "Imaamo veće izdatke zbog uvoza struje po višim cenama", rekao je Jorgić.
Kada je reč o cenama energenata na evropskom i svetskom tržištu, Jorgić ukazuje na međuzavisnost različitih energetskih sektora. Cene nafte i gasa su u trenutku razgovora bile na relativno visokom nivou. Cena nafte porasla je za oko 10 odsto u prethodnih nedelju dana, dok je gas poskupeo oko 12 odsto. Nafta se kretala oko 107–108 dolara po barelu.
Kao važan faktor izdvaja aranžman Srbije sa Rusijom za gas, koji je isticao krajem meseca. "Svi se nadamo da će doći do produženja tog aranžmana. U tom slučaju imaćemo kontinuitet u snabdevanju gasom i nižu cenu od tržišne", rekao je Jorgić. Upozorava da će na snabdevanje Srbije uticati i eventualne odluke Evropske unije o transportu ruskog gasa kroz zemlje članice.
Što se tiče nafte, Jorgić ističe da Srbija ne može biti izolovana od kretanja na globalnom tržištu. "Država pokušava da održi stabilnost snabdevanja i cena tako što interveniše kroz svoje budžetske prihode, odnosno akcize, kako bi cena nafte i benzina bila niža od tržišne", rekao je Jorgić.
Kao jedno od ključnih pitanja za naftni sektor izdvaja status Naftne industrije Srbije (NIS) i moguće promene vlasničke strukture. "Rokovi za završetak celog posla ističu krajem ovog meseca", rekao je Jorgić. Ukazao je i na pogoršanje odnosa između Mađarske i Rusije kao jedan od faktora koji bi mogao da utiče na pregovore o budućnosti NIS-a, s obzirom na uloge kompanija MOL i Gasprom u vlasničkoj strukturi.