U septembarskom izdanju izveštaja o regionalnim ekonomskim perspektivama, EBRD je zadržala prognozu rasta Srbije za 2027. godinu na 3,8 odsto.
Srpska privreda je nakon rasta od dva odsto u 2025. godini ubrzala u 2026. godini, uz međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto u prvom tromesečju i 3,6 odsto u drugom kvartalu. Rast je podržan rastom trgovine na malo posle povećanja zarada i penzija, kao i oporavkom turizma. Industrijska proizvodnja je, međutim, blago smanjena.
Deficit tekućeg računa smanjen je u prvoj polovini 2026. za 30 odsto, zahvaljujući manjem trgovinskom deficitu i većem suficitu u uslugama, dok su prilivi stranih direktnih investicija blago porasli.
Inflacija u Srbiji je u julu naglo usporena na 1,9 odsto, znatno ispod bazne inflacije od 4,5 odsto, prvenstveno zbog nižih cena hrane.
Narodna banka Srbije drži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto od septembra 2024. godine, dok je budžetski deficit u prvoj polovini 2026. udvostručen međugodišnje zbog dvocifrenog rasta rashoda. Javni dug je, međutim, krajem juna smanjen na 43,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Među rizicima po privredu Srbije, banka izdvaja globalne i domaće političke tenzije, ranjivost energetskog snabdevanja i nizak vodostaj Dunava, koji bi mogao da utiče na logistiku i proizvodnju električne energije.