Proces pristupanja Moldavije i Ukrajine EU se nastavlja nakon dvogodišnje pauze, što je od velike važnosti za obe zemlje, delimično zbog tekuće ruske agresije.
Nakon dvogodišnjeg mađarskog veta, EU ovog ponedeljka započinje pregovore o pristupanju sa Ukrajinom i Moldavijom. Obe zemlje se nadaju brzom pristupanju, a koliko su ta očekivanja opravdana, razmatra se u ovom pregledu.
Početak pregovora je pre svega psihološki i simboličan korak. EU pokazuje oko 33 miliona Ukrajinaca koji su ostali u zemlji, kao i 2,4 miliona Moldavaca, da je napredak ka integraciji u toku i da imaju realne izglede da postanu građani EU. Ovo je posebno važno za Ukrajince, koji su već pet godina primorani na odbrambeni rat protiv Rusije.
Pregovori podrazumevaju da EU obaveštava zemlje kandidate o tome šta još treba da urade da bi se pridružile Uniji. To prvenstveno uključuje usklađivanje njihovog nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU, kao i prilagođavanje njihovih ekonomija i javne uprave zahtevima Unije. Proces je podeljen na 35 poglavlja, od kojih su 33 klasifikovana u šest klastera.
Prva faza pregovora, Klaster 1, započinje diskusije o pitanjima kao što su funkcionisanje pravosudnog sistema, zaštita osnovnih vrednosti i bezbednost. Zemlje kandidati moraju da pokažu da njihovi pravni sistemi, granične službe i policija ispunjavaju standarde EU.
Tokom prvih konferencija o pristupanju u junu 2024. godine, zemljama kandidatima su predstavljene samo opšte smernice i principi za pregovore.
Rok za završetak pregovora je potpuno neizvestan i zavisi prvenstveno od napretka koji su zemlje kandidati postigle u sprovođenju reformi. Pregovori o pristupanju sa Turskom, koji su počeli 2005. godine, sada su zamrznuti zbog pogoršanja poštovanja vladavine prava. Jedan od ključnih uslova je i jednoglasno odobrenje svih zemalja članica EU za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja, što nosi rizik blokiranja procesa.
Prošle su dve godine od formalnog otvaranja pregovora u junu 2024. do njihovog stvarnog početka jer je Mađarska blokirala proces koristeći svoje pravo veta. Vlada Mađarske je svoje postupke obrazložila tekućim sporom oko prava mađarske manjine u susednoj Ukrajini, istovremeno izražavajući fundamentalnu kritiku prema pitanju pristupanja zbog značajnih finansijskih implikacija.
Početkom juna, novi mađarski premijer Peter Magyar objavio je sporazum sa Ukrajinom usmeren na zaštitu prava mađarske etničke manjine u toj zemlji, nakon čega je povukao veto. Magyar je izjavio da je ovaj sporazum uslov za pristanak Mađarske da pregovara o pristupanju Ukrajine EU.
Što se tiče realnog vremenskog okvira za pristupanje Ukrajine EU, mnogi zvaničnici EU u Briselu veruju da pristupanje nije moguće do sredine sledeće decenije, a svakako nakon završetka ruske invazije. Nemački kancelar Friedrich Merz je predložio da se Ukrajini dodeli poseban status za prelazni period, koji bi joj omogućio učešće na samitima EU i sastancima ministarskog saveta, ali bez prava glasa.