Iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) u novom broju svog zvaničnog glasila „Glas osiguranika“, objavljenog na zvaničnom sajtu Fonda, odgovorili su na važna pitanja koja se tiču prevremenog odlaska u penziju, razmatrajući sa jedne strane mane, a sa druge benefite takve odluke. Kako istču iz Fonda PIO, odlazak u penziju pre propisanih godina života zvuči primamljivo. Manje radnih dana, više slobodnog vremena, konačno odmor nakon decenija rada. Ipak, pre nego što se donesu takve odluke, važno je dobro razumeti šta prevremena penzija zaista znači i koliko može da „košta”.
Pravo na prevremenu starosnu penziju postojalo je u propisima koji su regulisali penzijsko i invalidsko osiguranje u Srbiji i pre 2015. godine – mogućnost prevremenog penzionisanja postojala je do kraja 1996. godine. I tada, kao i danas, bitna odlika prevremene starosne penzije bila je činjenica da se penzija umanjuje, odnosno da je njen iznos niži od iznosa koji bi za isti staž osiguranik dobio da je sačekao da navrši potrebne godine života ili staža za starosnu penziju.
U 2026. godini za prevremenu starosnu penziju potrebno je navršiti najmanje 60 godina života i imati najmanje 40 godina staža osiguranja. Oba uslova moraju biti ispunjena istovremeno.
Za poređenje, redovna starosna penzija može se ostvariti sa 65 godina života i samo 15 godina staža, ili sa 45 godina staža bez obzira na godine života. Prevremena penzija je, dakle, dostupna samo onima koji iza sebe imaju dug radni vek, ali ipak nemaju 45 godina staža za punu penziju.
Osnovna razlika prevremene penzije u odnosu na bilo koju drugu jeste u tome što se, kada se odredi osnovni mesečni iznos penzije, kod prevremene primenjuje umanjenje.
Za svaki mesec koji nedostaje do pune starosne granice penzija se umanjuje za 0,34 odsto. Ovo umanjenje je trajno i ne ukida se kada korisnik navrši godine potrebne za redovnu penziju. Ono ostaje zauvek, sve dok se ta penzija koristi.
Na primer, muškarac koji ode u prevremenu starosnu penziju sa tačno 60 godina života ispred sebe ima 60 meseci do starosne granice od 65 godina. To znači umanjenje od 60 puta 0,34 odsto, što iznosi tačno 20,4 odsto. To je ujedno i zakonski maksimum, odnosno umanjenje ne može da bude veće od 20,4 odsto.
Onaj ko bi imao punu penziju od 60.000 dinara, u situaciji iz primera primaće oko 47.760 dinara. Razlika od nešto više od 12.000 dinara mesečno, na godišnjem nivou iznosi više od 146.000 dinara.
Upravo ta činjenica je važna pri donošenju odluke. Osiguranici koji imaju uslove za prevremenu starosnu penziju, ali i dalje rade, treba da odluče da li da se penzionišu ranije ili da ostanu na poslu dok ne ispune uslove za starosnu penziju.
Teško je savetovati koja je odluka ispravna. Ovo je pitanje na koje zaista svako treba da odgovori u okviru svojih želja i planova.
Odgovor nije jednostavan i zavisi od raznih okolnosti. Ključna promenljiva je dužina korišćenja penzije, a to je nešto što niko ne može da planira. Što duže čovek živi, to je ukupan gubitak od umanjenja veći u apsolutnom iznosu.
S druge strane, svaka godina provedena u prevremenoj penziji znači i godinu primanja penzije – umesto čekanja.
U praksi, prevremena penzija se najčešće ne bira iz udobnosti, već iz nužde. Zdravstveni problemi, gubitak posla pred kraj radnog veka, nemogućnost pronalaska novog zaposlenja – to su stvarni razlozi zbog kojih se mnogi odlučuju na ovaj korak.
U takvim situacijama i umanjena penzija je najčešće razumnija opcija od odsustva bilo kakvog prihoda. Umanjenje je propisano da bi se budući penzioneri demotivisali da se odluče za ovu vrstu prava, ali istovremeno oni koji su bez prihoda, a ispunjavaju uslove, ne moraju da čekaju ispunjenje uslova za starosnu penziju.
Umanjenje se zapravo računa prema broju meseci koji nedostaju u trenutku penzionisanja do potrebnih godina života za starosnu penziju. U slučaju žena, jasno je – starosni uslov je niži (64 godine života u 2026. godini), pa se i umanjenje računa do te starosti.
Međutim, osiguranicima koji su radili na poslovima sa takozvanim beneficiranim stažom – rudari, vatrogasci, vojna lica i drugi – starosna granica može biti niža. To direktno utiče i na iznos umanjenja jer se ono računa upravo do te, snižene granice.
Beneficirani staž, dakle, ne samo da omogućava raniji odlazak u penziju, već i smanjuje finansijsku „kaznu” za onoga ko izabere prevremeno penzionisanje.
Podnošenje zahteva, potreba za prestankom radnog odnosa ili drugog osiguranja pre ostvarivanja prava i drugi opšti uslovi – jednaki su za buduće korisnike prevremene starosne i starosne penzije. Sva opšta pravila koja važe za starosnu, važe i za prevremenu starosnu penziju.
Najosetljivije je to što je uslov postavljen na 40 godina staža osiguranja. To znači da, ako osiguranik nema u matičnoj evidenciji registrovane podatke na osnovu kojih bi se utvrdio staž osiguranja u ovom trajanju, zahtev će se odbiti.
O tome posebno treba da vode računa oni koji se za prevremenu starosnu penziju odluče iako trenutno aktivno rade. Savet je – ne prekidajte radni odnos ili samostalnu delatnost pre nego što se uverite da su vaši podaci o stažu kompletni.
Pregled podataka možete da dobijete u najbližoj filijali Fonda PIO, a takođe i putem interneta – korišćenjem portala eUprave, navode iz Fonda PIO.