Pesma "Teške boje" Gorana Bareta, objavljena 2011. godine na istoimenom albumu, predstavlja jedno od najupečatljivijih muzičkih ostvarenja u poslednjih petnaest godina. Numera, koja se nalazi na albumu sa deset melanholičnih pesama, izdvaja se svojim hodom kroz tminu, povremeno obasjanim svetlosnim kapljicama koje podsećaju na prošlost.
Album "Teške boje" nudi 45 minuta alternativnog rokenrola, a naslovna numera se ističe kao vanvremenski hit. Goran Bare, poznat po svom teškom karakteru i stihovima koji otvaraju stare rane, uspeo je da u "Teškim bojama" sažme višedecenijski muzički angažman. Bez demagogije i lažnog prikaza idiličnosti, pesma je prepuna trauma i nezačepljenih ožiljaka, ali istovremeno zrači svetlošću koja vodi ka lucidnom otrenjenju.
Iako je Goran Bare možda rođen u siromaštvu i okružen ljudskom otupelošću, poseduje unutrašnje bogatstvo koje je pretočeno u "Teške boje". Sve što se godinama cedilo niz njegovu dušu, kao da je provalilo kroz urušenu ledinu njegovog života upravo kroz ovu pesmu, kako muzički, tako i tekstualno.
Numera lebdi između tla i neba, sa reskim zvukom gitare i snažnim ritmom koji se penju ka odredištu umornih i neshvaćenih. Sve tuge su tu, skupljene u jednu nit, bez rešenja i skloništa, samo sa mrvom sreće na usnama i uspavanim zaboravom na izborenim licu.
"Teške boje" su tvrda, razumna numera sa neskrivenom porukom bola i jada, blagog prkosa bez ponosa. Obraćanje svevišnjem ostavlja mali zrak postojanja kroz vreme i prostor, magično prikriven bojama koje nijedna suza ne može razliti. Pesma je ostala, obojena, mirišljava, gorka i vruća, svedočeći da nije uzalud.
U jednom odlomku teksta, autor deli lično sećanje na služenje vojske u JNA 1985. godine, kada je, bežeći od kiše i vojne policije u Vinkovcima, slučajno naišao na veče pank roka. Tamo je upoznao mladog muzičara koji mu je najavio nastup svog benda "Majke", ne znajući da će ta grupa i njen frontmen Goran Bare postati sinonim za "Teške boje" koje traju decenijama.