Gradsko pozorište u Smederevskoj Palanci izvelo je predstavu „Dogodilo se u Silver Sitiju“ pred prepunim gledalištem, a celokupno veče imalo je humanitarni karakter sa ciljem prikupljanja sredstava za lečenje sugrađanke Danice Vukosavljević.
Publika u Palanci je još jednom pokazala da prepoznaje trenutke kada je pomoć najpotrebnija. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a brojni sugrađani su svojim prisustvom i učešćem u humanitarnoj akciji dali doprinos zajedničkom cilju.
Nakon predstave, glumac Slobodan Esikić obratio se publici i podelio svoju autorsku pesmu „Posle premijere“. Kroz stihove, Esikić je podsetio na ljude koji rade iza scene, a čiji rad čini pozorišnu predstavu mogućom, odajući počast krojačima, majstorima svetla, čistačicama i scenografima.
Njegovi završni stihovi, posvećeni skromnosti i sećanju na Ljubicu i deda Acu, dali su poseban pečat večeri u kojoj su se susreli umetnost, sećanje, solidarnost i humanost.
„Srećna premijera, vazda se gozbili u zdravlju i veselju svi glumci, veliki i mali, veterani glumišta i vi početnici radost širili na sve strane, složni bili u sve dane a ne samo kraj trpeze uz razno piće i dobro meze. Zavist zakopajte, primer dajte kako smo svi isti na ovoj pisti kojom samo posebni igraju prosjake, kraljeve, aždaje, vilenjake princeze, oštrokonđe, lopove, lovce, dobre mame male đake, učiteljice, bake, vitezove, strašila od slame. Publiku poštujte i volite jer ona kroz vas putuje u sve krajeve ulaazi u sve likove, ne voli nikakve trikove da vi ste glavni i slavni ona vas voli baš zbog toga što ste ono što niste u svojim kućama pravite sami sebi biste a ovde budite taj čarobni svet, povedite publiku u burni let jer samo tako, sa ove bine, letećemo u visine. Srećna premijera svima koji staju na ove daske, krojačima, frizerima šminkerima koji prave maske da budemo lepi, tužni i ružni. Srećno za sve rekvizitere i šaptače, za one koji nam pomažu koji nas trpe, za majstore bine scenografe i reditelje sve oni otvaraju duše naše i uvek imaju posebne želje. Srećna premijera i onima koji nas osvetljavaju jer šta bismo u tami kad ostanemo sami, svetlost i zvuci to nas junači, pozornica nam život znači. Srećna premijera direktorima, upravnicima piskaralama i čistačicama, jedan smo tim u ovoj sali sad sreći našoj nema kraja, publici dragoj dušu smo dali. Ali, ako pomislite da ste sada velike i važne face setite se samo Ljubice i Deda Ace.“
Ovo humanitarno veče još jednom je pokazalo da pozorište nije samo prostor umetnosti i scenskog izraza, već i mesto koje može da okupi ljude oko važnih životnih vrednosti. Kada se zavesa spusti, ostaje ono najvažnije – ljudska solidarnost i spremnost da se pomogne onome kome je pomoć potrebna.