Maturanti se ovih dana suočavaju sa važnom odlukom – izborom fakulteta. Pitanje da li upisati ono što vole, ono što je traženo na tržištu rada ili profesiju od koje će moći da žive, postavlja se pred mnoge mlade ljude.
Profesorka prvog univerziteta za veštačku inteligenciju (VI) u Abu Dabiju, Nataša Pržulj, ističe da nam VI pruža mogućnost da biramo zanimanje koje volimo, ali i da je integrišemo u svoj rad. Miloš Turinski iz Infostuda dodaje da je idealna kombinacija posedovanje diplome i relevantnih veština, naglašavajući da su zanati danas među najtraženijim i najplaćenijim profesijama.
Tržište rada se transformiše brže nego ikada ranije, sa sve većim naglaskom na veštine, a ne samo na formalno obrazovanje. Veštačka inteligencija ima potencijal da utiče na gotovo svaku profesiju, što postavlja pitanje koji fakulteti nude sigurniju budućnost, a koje bi trebalo izbegavati ukoliko je cilj rad u struci.
Pržulj savetuje maturante da se pri izboru zanimanja „vode srcem“, jer su posvećenost, požrtvovanost i istrajnost ključni za uspeh, bez obzira na to da li je reč o zanatu ili fakultetskom obrazovanju. „Filozofski, najidealnije je da se dobro živi od onoga što se voli. Veštačka inteligencija nam zapravo daje mogućnost da se bavimo onim što volimo, ali i da je uključimo. Istoričar, na primer, ne mora da razume fiziku ili matematiku, već da zna alate veštačke inteligencije da bi napisao esej ili pretražio literaturu“, objašnjava Pržulj.
Ona takođe naglašava da diploma i dalje ima značaj, jer svedoči o istrajnosti, sposobnosti ispunjavanja dugoročnih projekata i snalažljivosti u akademskom i društvenom okruženju. Fundamentalne nauke poput matematike, statistike i algoritama ostaju ključne.
„Stručno znanje se menja mnogo brže nego ranije, ali fakultet daje dubinu da ne bismo bili svašta, odnosno da sve znamo površno, a da ništa zaista ne znamo da uradimo. Moramo da odemo u dubinu, ali i da imamo širinu kako bismo mogli da navigiramo svetom koji se brzo menja“, ističe profesorka.
Turinski se slaže sa Pržulj da je važno birati zanimanje „srcem“, ali uz kombinaciju veština i znanja neophodnih za perspektivnu karijeru. Trenutno je, prema njegovim rečima, najveća potražnja na tržištu za tehničkim usmerenjima i zanatima. „Zanati u niže kvalifikovanim profesijama se traže u najvećoj meri. Zbog uticaja roditelja, koji su potcenjivali vrednost zanata, sada nam takvi kadrovi nedostaju“, navodi Turinski.
On dodaje da, na primer, nedostaju kuvari, čije su plate konkurentne platama programera. Turinski predviđa da će tehničke nauke zadržati primat na tržištu rada, ali da diploma više neće biti dovoljna za fiksiranje za samo jednu struku. „Veštine koje stičete sa strane su važne, jer diploma više nije presudna na tržištu, već kombinacija diplome i veština. I dalje ne bih odustajao od IT-a, iako je došlo do optimizacije tržišta, a elektrotehničari i mašinski inženjeri i dalje su traženi kada je reč o visokom obrazovanju“, zaključuje Turinski.