Kapara se u Srbiji često daje prilikom kupovine automobila, nekretnine, rezervacije usluge ili nekog drugog većeg posla, ali mnogi tek kada dođe do problema shvate da nije svaki unapred dati novac isto što i kapara. Česta je zabluda da kapara automatski propada čim kupac odustane, odnosno da prodavac uvek mora da vrati duplo ako se predomisli. Zakon, međutim, pravi nekoliko važnih razlika, a upravo od njih zavisi ko ima pravo na novac.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, kapara je određeni iznos novca ili druga vrednost koju jedna ugovorna strana daje drugoj kao znak da je ugovor zaključen. Ako se ugovor uredno izvrši, kapara se vraća onome ko ju je dao ili se uračunava u cenu.
Problem nastaje kada jedna od strana ne ispuni ono što je dogovoreno. Kada je za neizvršenje ugovora odgovorna osoba koja je dala kaparu, druga strana pod zakonom predviđenim uslovima može da se zadovolji primljenom kaparom. To znači da kupac koji bez opravdanog razloga odustane od dogovora može da ostane bez novca koji je dao. Međutim, sama rečenica „dao sam kaparu“ nije dovoljna da bi se u svakom slučaju automatski primenilo pravilo da novac propada. Važno je šta su strane ugovorile, da li je ugovor zaista zaključen i ko je odgovoran za to što nije izvršen.
Ako je za propast posla odgovorna strana koja je kaparu primila, situacija je drugačija. Strana koja je dala kaparu može, zavisno od okolnosti, da traži izvršenje ugovora ako je to još moguće, naknadu štete i vraćanje kapare ili vraćanje udvojene kapare. Upravo odatle potiče dobro poznato pravilo da prodavac, ako odustane, „vraća duplo“.
Posebno je važno razlikovati običnu kaparu od takozvane kapare kao odustanice. Ako je posebno dogovoreno da jedna ili obe strane imaju pravo da odustanu od ugovora uz kaparu kao odustanicu, tada važi jasno pravilo: onaj ko je kaparu dao i odustane gub i je, dok onaj ko ju je primio i odustane vraća njen dvostruki iznos. Ako takvo pravo na odustanak nije ugovoreno, kapara sama po sebi ne znači da neko može jednostavno da napusti posao bez drugih posledica.
Kapara i avans nisu isto. Ako ste nekome unapred dali deo novca, to ne mora automatski biti kapara. Novac može biti i avans, odnosno unapred plaćeni deo cene. Kod avansa ne postoji automatsko pravilo da kupac gubi novac ili da prodavac mora da vrati dvostruki iznos. Zato je veoma važno da u potvrdi, ugovoru ili predugovoru jasno piše šta je plaćeni iznos.
Kod nekretnina stvari su još ozbiljnije jer zakon propisuje posebnu formu ugovora. Ugovor o prometu nepokretnosti mora biti zaključen u propisanoj javnobeležničkoj formi, a kada se zaključuje predugovor, i on mora da prati formu koju zakon zahteva za glavni ugovor. Zato davanje nekoliko hiljada evra „na ruke“, uz običnu priznanicu ili usmeni dogovor, može kasnije da napravi ozbiljan pravni problem.
Dodatna zabuna nastaje kod rezervacija napravljenih putem interneta. Potrošači kod mnogih ugovora zaključenih na daljinu imaju pravo da u roku od 14 dana odustanu bez navođenja razloga. Međutim, postoje važni izuzeci. Pravo na odustanak od 14 dana ne primenjuje se automatski na usluge smeštaja, iznajmljivanja vozila, keteringa i druge usluge povezane sa slobodnim aktivnostima ako je ugovoreno da budu pružene određenog datuma ili u određenom periodu. U tim slučajevima posebno su važne odredbe ugovora i uslovi rezervacije koje je potrošač prihvatio.
Građani zato pre nego što ostave veću sumu novca treba pažljivo da provere šta zapravo potpisuju. Velika je razlika između formulacija „kapara“, „avans“, „rezervacija“ i „kapara kao odustanica“. Takođe, poželjno je da dokument jasno navodi ukupnu cenu, koliko je novca predato, rok do kojeg ugovor treba da bude izvršen i šta se događa ako jedna od strana ne ispuni svoju obavezu.