Kila kupusa (Plasmodiophora brassicae) je bolest koja se lako primećuje. Zaražene biljke karakterišu hlorotični listovi i neprijatan miris. Kada se zaražena biljka iščupa, na korenu se mogu videti "tumori", često kvrgavog izgleda. Bolest se na korenu manifestuje u obliku nepravilnih izraslina različitih oblika i veličina.
Obolele biljke pokazuju zaostajanje u porastu, žutilo i venenje lišća, kao i gubitak turgora. Glavice su sitnije i nedovoljno čvrste. Ukoliko dođe do rane infekcije, moguće je potpuno uginuće mladih biljaka. Hipertrofirani delovi korena, u početku svetle boje, kasnije tamne, pucaju i trunu pod uticajem saprofitnih mikroorganizama. Oboleo koren gubi funkciju usvajanja vode i hranljivih materija, što dovodi do venuća i zaostajanja u rastu biljaka.
Plasmodiophora brassicae je obligativni parazit, što znači da se razvija isključivo unutar živih ćelija domaćina. Bolest prezimljava u zemljištu i može zadržati vitalnost 5-6 godina u nedostatku povoljnih uslova. U proleće, pri povećanoj vlažnosti zemljišta i temperaturama između 18° i 24°C, počinje razvoj bolesti. Infekcija se dešava preko korena, a bolest se širi zemljištem uz pomoć vlage, krećući se od korena do korena. Tkivo biljke reaguje ubrzanim razvojem korena i stvaranjem guka.
Suzbijanje ovog patogena podrazumeva dezinfekciju zemljišta za proizvodnju rasada, uništavanje zaraženog rasada spaljivanjem, kao i uklanjanje zaraženih biljaka sa proizvodnih površina. Parcele namenjene za uzgoj kupusa treba da su u trogodišnjem plodoredu. Ukoliko se bolest pojavi na parceli, treba izbegavati uzgajanje kupusnjača (karfiol, kelj, salata) najmanje 5-6 godina. Jesenje oranje i uklanjanje žetvenih ostataka značajno doprinose suzbijanju kile kupusa. Direktno hemijsko suzbijanje je moguće, ali preventivne metode, primenjene pravovremeno i u potpunosti, daleko su delotvornije.