Osetan pad temperature u proteklih nekoliko dana, promenljivo, vetrovito vreme, mestimično sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom, imalo je povoljan uticaj na useve u Srbiji. Iako su na većem delu teritorije Srbije zabeležene slabe kiše, one su došle u pravi čas, jer je pre toga bio dug period suvog vremena, objavio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) još u izveštaju za drugu sedmicu maja o agrometeorološkim uslovima na celoj teritoriji zemlje.
Kako je navedeno, padavine su nakvasile površinski sloj zemljišta i omogućile ravnomernije nicanje i rast izdanaka prolećnih useva, a takođe su, kako se ističe, prijale i ozimim žitima koje se nalaze u fazi cvetanja. Istovremeno, za optimalnu vlažnost zemljišta i početne faze razvoja biljaka bile su neophodne nove padavine.
„I do tih padavina, koje su željno iščekivali svi ratari je i došlo. Ne samo proizvođači kukuruza već i drugih ozimih kultura, pre svega pšenice koja je nekako tavorila na njivama“, kaže za „Politiku” dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu. Kada je reč o kukuruzu, koji je trenutno u inicijalnim fazama rasta, kiša je bila više nego potrebna.
„Ovo proleće specifično je po tome što su jutarnje temperature niske u odnosu na popodnevne sate. Ta kolebanja su velika i razlika je nekada i do 20 stepeni Celzijusa. To su veliki temperaturni šokovi za biljke, tako da je i kukuruz tavorio. Delom zbog nedostatka vlage, ali i zbog niskih temperatura“, ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, „kiša je izvukla situaciju”, posebno na njivama gde je bila kasnija setva kukuruza. Padavine su bile lokalne i nije svuda pala jednaka količina kiše, ali je čak i prosečna vrednost sasvim dovoljna za dobru vlažnost zemljišta u narednih 15 do 20 dana.
„Čak i ako u naredne dve sedmice ne padne kiša, neće biti problema. To je dobro jer smo strahovali da ćemo imati kopiju prethodne sezone. Bila je ekstremna suša, beskišni period je bio zabrinjavajući“, ističe Bekavac.
Na pitanje koliko je na njivama u Srbiji došlo do promene setvenih kultura i da li je sirak zaista, kako objavljuju pojedini mediji, u značajnijoj meri zamenio kukuruz, on kaže da sirak jeste tolerantniji na sušu i trenutno ima prilično višu cenu u odnosu na kukuruz, ali je biološki potencijal ove kulture lošiji i nutritivno se takođe ne može porediti sa kukuruzom.
„Nije zlato sve što sija. Jeste sirak tolerantniji na sušu, ali recimo ja kao ratar se ne bih odlučio da u našim uslovima gajim ovu kulturu ako treba da biram. Možda u peskovitim područjima, obodima Deliblatske peščare, krajnjem jugu ili na istoku zemlje. Međutim, u centralnoj Srbiji nema dileme da kukuruz treba da ima prednost“, ističe Bekavac i dodaje da ako znamo da kukuruz pre svega ide u stočnu hranu, ona treba da ima dobru upotrebnu vrednost, dok sirak ima neke antinutritivne komponente.
Prema njegovom mišljenju, u borbi protiv suše ratari bi pre svega trebalo da razmisle o promeni tehnologije gajenja i korišćenju ranijeg sortimenta, hibrida nešto kraće vegetacije.