Odgovor nije isti za svakog kupca. Kreditna sposobnost ne zavisi samo od visine mesečne plate, već i od postojećih zaduženja, vrste i stabilnosti prihoda, roka otplate, kamatne stope, kao i drugih kriterijuma koje finansijske institucije uzimaju u obzir prilikom procene.
Ako nekretnina košta 100.000 evra, uz učešće od 20 odsto kupac bi obezbedio 20.000 evra sopstvenih sredstava. Za kredit bi ostalo oko 80.000 evra. Kod takvog iznosa, na maksimalnom roku otplate od 30 godina i uz trenutne kamatne stope, mesečna rata iznosi oko 430 evra (približno 50.300 dinara). To znači da bi mesečna primanja potrebna za prolazak procene kreditne sposobnosti trebalo da iznose minimalno oko 100.000 dinara, pod uslovom da banka dozvoljava maksimalno opterećenje plate od 50 odsto.
Kod nekretnine vredne 150.000 evra, učešće od 20 odsto iznosilo bi 30.000 evra, dok bi iznos kredita bio približno 120.000 evra. Za takav kredit, uz rok otplate od 30 godina, mesečna rata iznosi oko 644 evra (približno 75.400 dinara). Ukoliko kupac nema drugih finansijskih obaveza, potrebna mesečna primanja morala bi da budu oko 150.000 dinara kako bi rata bila u okviru dozvoljenog limita zaduženja.
Za stan od 200.000 evra, uz 20 odsto učešća, kupac bi morao da obezbedi 40.000 evra sopstvenih sredstava. Iznos kredita u tom slučaju bio bi oko 160.000 evra. Kod roka otplate od 30 godina, mesečna rata dostiže oko 859 evra (približno 100.600 dinara). Bez drugih zaduženja, za ovaj nivo zaduženja kupac bi morao da ima primanja od približno 200.000 dinara mesečno.
Visina zarade predstavlja samo jedan deo procene. Dve osobe sa istom platom ne moraju imati i istu mogućnost zaduženja. Na procenu mogu uticati postojeća gotovinska ili stambena kredita, kreditne kartice i dozvoljeni minus, druge redovne finansijske obaveze, vrsta zaposlenja i stabilnost prihoda, dužina radnog odnosa i kontinuitet primanja, rok na koji se kredit uzima, kamatna stopa kao i starost klijenta.
Kupci često računaju samo učešće i iznos kredita, ali kupovina stana može podrazumevati i dodatne troškove. Zato bi pre donošenja odluke trebalo računati i na troškove povezane sa realizacijom kupovine, dokumentacijom, procenom nekretnine, upisom hipoteke, osiguranjem i drugim obavezama koje mogu nastati u konkretnom slučaju.
Najsigurniji način da kupac utvrdi koliko može da se zaduži jeste da pre traženja nekretnine napravi konkretnu kalkulaciju svoje kreditne sposobnosti i proveri koliku mesečnu ratu može realno da podnese. Kod stambenog kredita zato nije najvažnije samo pitanje „koliki stan mogu da kupim?“, već i „koliku ratu mogu dugoročno da plaćam, a da mi nakon svih troškova ostane dovoljno novca za normalan život?“