Pre same Svete Liturgije Mitropolit je osvetio i blagoslovio palionicu sveća.
Mitropolitu su sasluživali: arhimandrit Petar (Dragojlović), protojerej-stavrofor Velibor Ranđić, jerej Milan Milanović, jerej Vladimir Stepanović, protođakon Ivan Gašić i đakon Đorđe Odavić.
Nakon pročitanog začala iz Svetog jevanđelja Mitropolit se obratio vernom narodu rekavši:
“U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Braćo i sestre, veoma je poučan ovaj odeljak iz Matejevog Jevanđelja koje smo sada ovde čuli. A on nam govori kako je čovek domaćin zasadio vinograd i predao ga slugama da obrađuju taj vinograd i kaže, udaljio se. Zaista, braćo i sestre, čovek domaćin. Ko je čovek domaćin? To je Bog, braćo i sestre. Koji je taj vinograd i šta označava vinograd u ovom današnjem Jevanđelju? Označava, braćo i sestre, jevrejski narod, kome je Bog došao, a oni ga odbacili. Oni ga odbacili, braćo i sestre. I zaista, nemojte da zaboravimo, vinograd jeste u isto vreme i rukosad Božiji, to je ovaj svet. A njega je Bog upravo zasadio, nas je Bog zasadio, braćo i sestre, ne da budemo neplodna biljka, nego da budemo plodni. A da bi čovek bio plodan, on treba da rađa. Da bi bila biljka, šljiva, jabuka, da bi rađala, oko nje se treba truditi, treba je zalivati, treba je okopavati i tako dalje. Ako samo zasadimo bilo kakvu šljivku ili bilo kakvu biljku i ostavimo je, brzo će korov da je obraste i ona će se osušiti. A korov, braćo i sestre, mnogo brže raste nego bilo koja plodna biljka ili bilo koje plodno seme.
I zaista, braćo i sestre, Bog je ovaj svet, taj vinograd, zasadio i predao ga i tebi i meni. Samo je pitanje, jesmo li svesni tog dara Božjega, da Bog svoj rukosad poverava čoveku. A kom čoveku? Savesnom čoveku, braćo i sestre. Kom čoveku? Domaćinu. Domaćinu koji se brine o svojoj kući. Koji se brine o svojoj porodici. Domaćinu koji sabira svoju porodicu i umnožava. A onaj koji to ne čini, nije domaćin, braćo i sestre. Onaj koji, što bismo rekli, razjuruje sve druge oko sebe, pa posle misli, drugi su krivi što nisu sa njim, a on se nije zapitao, čekaj, da li ja nemam krivice nekakve na sebi, što ti drugi nisu sa mnom. Dakle, braćo i sestre, biti domaćin znači slušati Boga. Ali je problem u tome što čovek, takav kakav jeste, on u stvari smatra sebe da je domaćin, u smislu da drugog domaćina ne treba. Ovaj svet, i mi, braćo i sestre, imamo domaćina, to je naš Bog. I kad mi god preskočimo tu liniju, da tako kažem, pa kažem sebi, a neću ja da slušam nikoga, ja neću Boga, ja neću Crkvu, ja neću domaćina, ja sam sve i sva.
Danas smo to divno čuli, braćo i sestre, iz našeg Jevanđelja, šta je Gospod činio sa onim vinogradarima, kojima je dao vinograd, da rade, da bi od tog rada njihovog stvarali plodove, i da bi od tih plodova živeli, braćo i sestre. Nije nama dao Bog sve ovo što nam je dao, pa da budemo lenji i da se ne trudimo. Naprotiv, nama je dao i zadao, jer mi sve što imamo, to smo primili, je l’ tako? Primili smo prvo od Boga, ali smo to primili i od naših predaka. I samo je sada pitanje, da li razmišljam šta treba ja da predam drugom? Šta ja treba da dam u nasledstvo drugom? Šta ću da mu dam ako nisam domaćin? Šta ću da mu dam? Čovek na tome se najčešće završi, ali, braćo i sestre, da bi čovek imao taj osećaj u sebi da je Bog domaćin, on to ne može da oseti ako nema blagodarnost. Ako ne ume da blagodari. A ne ume onaj koji misli: ja sam sve i sva u ovome svetu. Mene je Bog poslao da, ne znam, budem ono najznačajnije u svetu. Mene je Bog poslao ne da radim, nego da skupljam tamo šta se radi po svetu, ili među nama, ili u kući našoj, pa da šaljem tamo levo, desno. I mislim da mi je to poslao. E, to nije poslao. Ti nisi sluga Božiji, nego si najamnik. Ti ne radiš za Boga, ni za ljude. Razumejte me, razumejte. Ne radimo za Boga, nego nam je stalo da više radimo za drugoga. A kad bi to za drugoga radili, jer mi smo odgovorni za bližnjega svoga. Da bi radili, moramo nešto i učiniti da tom drugome, da tom bližnjem poslužimo.
I zato kažem, braćo i sestre, mi treba za sve da blagodarimo. Jer, u stvari, sve što imamo, nije naše. Nije naše. Sve nam je Bog dao. I ako imamo, opet ponavljam i sebi i vama, ako imamo taj osećaj da sve što imam dao mi je Bog, pa i ova odežda nije moja, i to mi je dao. Ali znači, kad sam dobio dar, ja taj dar treba da čuvam. Ali ne da ga bacim tamo u neki zapećak, nego da ga obnavljam. Onako isto, braćo i sestre, kad mi dobijemo i bilo kakav dar od drugog čoveka, neka je to, prosto, što ovako kažemo, i maramica jedna. Ali ako ja tu maramicu uzmem, pa bacim tamo, znači ja sam zaboravio na gospodara koji mi je dao. A čim sam zaboravio ovu maramicu, zaboravio sam gospodara. A čim poštujem ja tu maramicu koja mi je data, jer mi je data iz ljubavi, onda ću ja iz ljubavi poštovati i stalno imati na umu tog čoveka koji mi je to i to dao, braćo i sestre. I zato, dragi moji, ništa ružnije na ovome svetu nema od neblagodarnosti. Poveriš čoveku, čoveče, kuću, poveriš mu imanje, ali poveriš mu dušu drugoga, a on ne ume da blagodari. I zato nema, ponavljam, ništa ružnije od neblagodarnosti, nema ništa uvredljivije za domaćina, braćo i sestre, i duši gubnije nego kad ne umemo domaćinu da blagodarimo. Mi očekujemo da svi blagodare meni. Umem li ja da blagodarim drugome? Umem li to? Znam da treba, ali neću. Neću opet onoga gore iznad mene. Čim ne priznaješ onoga gore iznad tebe, ne priznaješ ni sebe da si to što jesi, i ne priznaješ nijednog drugog, da je taj drugi ikona Božija, braćo i sestre. Dakle, a šta bi moglo, braćo i sestre, biti ružnije nego kada čovek za to upravo učinjeno mu dobro vrati zlo? Isto tako je kada čovek vrati milost nemilošću, vernost neverstvom, čast beščašćem, dobrotu podsmehom. Pogledajte kako znamo da se i podsmehnemo na dobro, kada nam neko nešto daje drago.
Zaista, u ovom svetu nijedna živa tvar ne može biti toliko blagodarna, niti toliko neblagodarna, kao što to može biti čovek. Isto tako nekako mislimo, to što mi je dato, bila mu je dužnost da mi dade. Da, jeste bila na neki način dužnost. Ali ako znaš da je dužnost, onda ti taj dar, čoveče, čuvaj, umnožavaj, koristi ga za sebe da bi mogao i koristiti za drugog. A ne mislim ovu reč „koristi“ u onom negativnom smislu, braćo i sestre. Dakle, braćo i sestre, zato je najblagodarniji čovek, u stvari, najbliži savršenstvu. Najbliži je savršenstvu. Nemamo blagodarnosti, nismo savršeni. Nas je Bog stvorio nesavršene. Ali nam je dao zadatak da se usavršimo. Nas je Bog stvorio iz nebića. Ali nam je dao zadatak da postanemo bića. Ne da ostanemo kao nebića, nego da postanemo bića. A Bog nam je, kada je došao u ovaj svet, kada je doneo sve darove sa neba, dao mogućnost da čoveka vrati iz nebića u biće, jer prvi čovek, zato što nije hteo da ima Boga iznad sebe, odnosno domaćina, je li, u ovom smislu današnjeg Jevanđelja, kad je on ustao protiv Boga, pa je mislio da će biti i više od Boga i veći od Boga, onda je postao u stvari nebiće. Do tada je bio sve, do tada je bio ravan Bogu, gledao lice Boga, razgovarao sa Bogom, slušao Boga, radovao se Bogu, ali kad uhvati čoveka ta gordost, kao što je uhvatila i Adama i Evu, onda su izabrali, da kažemo prost izbor, da budu bez domaćina. Sve čovek, često govorim, a to sam naučio iz života svoga, sve čovek, dok ne nauči da sluša, neće znati pravilno ni da zapoveda. Dakle, braćo i sestre, mi dugujemo blagodarnost svakome čoveku i svakoj tvari na zemlji, ali to je, kako bih rekao, nesravnjivo manje od one blagodarnosti koju u stvari dugujemo Bogu i bližnjima. Ljudi nam ne mogu sve dati, no i to što nam ljudi daju, i na to treba da budemo blagodarni, braćo moja.
Domaćin od svoje dece postavi na ovo mesto, za ovo, za ovo, za ovo, i ako je to dete svesno tog dara što je dobio od oca svoga, on će da, što kaže naš narod, i nogama i rukama da radi da bi unapredio i da bi opravdao to što je primio. Braćo i sestre, mi smo sve primili. Zato će Apostol Pavle kazati: šta se hvališ da nisi primio? Šta smo to mi sve primili? Hrista, pa šta će nam veće bogatstvo? Šta smo još primili? Primili smo Crkvu, kao telo Hristovo. Da li smo u Crkvi? I kako mislimo da smo u Crkvi? A kako se u Crkvi živi? Što kaže najsvetiji Otac, bogosluženjem. Bogosluženjem. Znači, sa molitvom. Sa poštom. Dakle, braćo i sestre, rekoh i ponavljam, ljudi nam mnogo mogu dati u životu i daju u ovom svetu, ali, gle, Bog nam daje ama baš sve. Kad nam je dao sebe, On nam je dao Carstvo Nebesko. Rekoh, dao nam je Crkvu. Dao nam Liturgiju, braćo i sestre, i ovu današnju Liturgiju koju mi ovde svi zajedno služimo. Dakle, Njegovi darovi su posredni i neposredni. Samo čovek koji ima istančan, da tako kažem, sluh i pravilan odnos prema Bogu i bližnjima, to primećuje na svakom koraku, koji ima taj istančan sluh, braćo i sestre. Vi znate šta znači sluh. Kad osetim tu lepotu, da drugi pevaju nad njim, a onda odgovaram na taj sluh. Ali kada neću da se trudim da razvijam svoj sluh, onda neću da slušam taj glas odozgo. Nego, što bi rekao naš narod, teram po svome. Dakle, braćo i sestre, tako ima Bog, koji ima takav sluh, da osete i da blagodare Gospodu, braćo i sestre, stostruko najviše.
Sam Gospod Isus Hristos često je uzdizao blagodarnost i hvalu Bogu Ocu Svome. To su činili ne samo Gospod naš Isus Hristos, to su činili proroci, to su činili apostoli, to su činili sveti Božiji ljudi. I danas, Bogu hvala, imamo mi i danas svetih ljudi koji hodaju ovom zemljom, koji u ovom svetu, koji u zlu leži. I da nije tih pravednika koje mi ne znamo, koji su samo Bogu znani, ne bi ni mi postojali. Ali je isto tako jedna opet opasnost, strašna, kada čovek misli: ja sam pravedan. Ja sam pravedan, drugi nisu pravedni. Ja sam čist, drugi su nečisti. Sve dok tako mislimo, zloupotrebljavamo darove Božije, zloupotrebljavamo Boga, braćo i sestre. Zato će sveti Apostol Pavle, pišući hrišćanima u Efesu, on im kaže: neprestajem zahvaljivati za vas Bogu, učeći ih u isto vreme da zahvaljuju za sve u ime Gospoda našega Isusa Hrista. To je rekao Apostol Pavle Efescima. Ali sve što je napisao Apostol Pavle ne odnosi se samo na taj narod u to vreme u kojem je on živeo, to se odnosi za sva vremena, i sadašnja i buduća vremena. Dakle, o toj neblagodarnosti najbolje nam, braćo i sestre, svedoči ovo današnje Jevanđelje, koje smo čuli, kako kaže da je jedan čovek domaćin zasadio vinograd. A ko će zasaditi, nego domaćin. A kad kažemo reč domaćin, to ne znači da je domaćin onaj koji je zavoleo blaga ovoga sveta. Nego domaćin koji je umnožio darove Božije i predao drugima. Bog je, rekoh, ovaj svet, kao svoj rukosad vinograda, predao nama, dao čoveku, da čovek bude saradnik Božiji. A ne da mislim, ma to što sam ja primio, što mi je dao deda, pradeda, otac, majka, ma to nije ništa, sve ja to rušim, ja pravim po svome. Braćo i sestre, svaki temelj kuće koji se potkopa, kuću ruši. Tako i mi kad potkopamo temelj našeg duhovnog života, naš duhovni život padne i pada, dragi moji.
Dakle, braćo i sestre, čovek je ipak u vaseljenskom svetu glavno i najdragocenije stvorenje Božije. To moramo da imamo na umu i zato se Bog i naziva čovekom u ovoj današnjoj evanđelskoj priči. Čovek domaćin, Bog domaćin, braćo i sestre. Gospod Isus Hristos, On je i Bog i čovek. On je Bog i čovek. Zato je Bog, braćo i sestre, primio ljudsku prirodu. Da nam kaže, da nemamo opravdanja: ja ne mogu ovo da učinim, ne mogu ovo da uradim, ovaj mi smeta, ovaj mi rekao ovo, ovaj mi učinio ovo. A ljudi, samo malo zavirimo u Jevanđelje, pa vidimo kako je Hristos te 33 godine živeo na zemlji. Živeo tako, On je doneo dobrotu. A ljudi Mu uzvratili mržnjom. On je doneo smirenje, a oni Mu uzvratili gordošću. Dakle, braćo i sestre, današnje Jevanđelje opet, da tako kažem, pita: ima li ovaj svet domaćina? Ima li ovaj svet domaćina? Braćo i sestre, Bog je ovaj svet, kao što rekoh, sazdao, upravo kao taj vinograd. Ogradio ga, sačinio tu kulu, a to znači naše duhovno uzdizanje, a ne ono telesno da se ja uzdižem i podižem, da se gordim. Napravio tu kulu da se penjemo, jer onaj, kako kaže Njegoš, koji gore stoji, jer on ipak više vidi nego onaj što je dole. To treba da bude naše uzdizanje, a ne uzdizanje u gordosti, u sujeti, u svom egu i tako dalje. Dakle, braćo i sestre, Bog je, kažem, predao ljudima da obrađuju vinograd, rekavši im: vi to mudro upravljajte. A sveti Apostol Pavle kaže: mudro živite. Kad čovek ne živi mudro, onda svoj život provodi u ludilu. A šta znači biti mudar? Znači biti svestan svog stanja. Znači biti svestan da upravo Bog je iznad nas.
Dakle, braćo i sestre, Bog nadgleda ovaj vinograd. Bog nadgleda svakoga od nas. Bog zna šta je i u tvom i u mom srcu, i u mojoj i u tvojoj duši. On je srceznalac, a ne mi da se pravimo: ja sve znam. On je srceznalac, braćo i sestre, i zato on nadgleda ovaj vinograd i šalje, čuli smo danas, šalje svoje ljude da vide šta su ljudi vratili od tog vinograda. Šta su ti vinogradari doprineli? Dakle, braćo i sestre, a kad je poslao Gospod svoje sluge? U vreme kad treba da se plodovi uzberu, braćo i sestre. Znači, Bog nas ostavlja, neće da nas primorava, dragi moji, ni da budemo dobri ni loši, ali ostavlja sve do onog njegovog vremena, kada on uzima te plodove naše. A da li imamo šta da damo Gospodu? Da li lenj čovek, kome je otac ostavio dobro imanje, a on ga zaparloži? Šta će da daje? Šta će za uzorak? Dakle, braćo i sestre, treba da stavimo na umu, da li smo dobri vinogradari ili zli vinogradari. Videli smo, oni zli vinogradari, kada je poslao domaćin sluge, šta su rekli? Poubijali. Poubijali. I druge, i prve, i druge poubijali. A Gospod, sa svojom ljubavlju, sa svojom milošću, želeći ne da pogubi čoveka, nego da spase, zato je Bog i došao u ovaj svet, iz svoje milosti, braćo i sestre, šalje sina, onoga koga najviše vole. Misleći, poslaće, kaže, sina, a tek ovi zli vinogradari, a zli vinogradar je svaki zli vinogradar, onaj koji zlo čini u životu. Ovi vinogradari kažu: e, ovaj je naslednik, daj mi njega da ubijemo, a nama će nasledstvo ostati. Nije to nasledstvo, to je prokletstvo, kako kaže naš narod. Zato te sluge su zaboravile na ljubav Božiju, zato su rekli: šta će nam domaćin? Sve je naše, sve je moje, nećemo mi da budemo sluge, nego ja neću da budem sluga, nego ću da budem gospodar. Ali dok ne budeš pravi sluga i naučiš se kao sluga da živiš, nećeš nikad postati domaćin. Nikad nećeš postati domaćin. A Bog, kaže, braćo i sestre, nas pita: čoveče, zapitaj se, čija je ta imovina koju sam ti dao da rukovodiš? Čija je to imovina? A valjda smo i mi sve nasledili i treba da prenesemo u svakodnevni život ovu imovinu, braćo i sestre. Ali, sve u svemu, braćo i sestre, milosrđe je Božije ogromno.
Bog, gledajući bezumlje ljudsko, reši se, kaže, na najveću milost, a to da pruži mogućnost da se ljudi pokaju, da se ljudi povrate, da ljudi malo tu oštricu gordosti smire. I zato on šalje Sina. Braćo i sestre, čovek, umesto da bude blagodaran što mu je Bog dao da bude njegov saradnik. Pazite, nas je Bog dao da bude Njegov saradnik. Pa ima li išta uzvišenije i lepše da se osećamo da smo mi saradnici Božiji? Samo je sada opet pitanje, dragi moji, da li sarađujemo sa Bogom, ili sa onim nečastivim? Da li sarađujemo sa Bogom i sa bližnjima, ili sarađujemo sa onima koji su protiv Boga? Zato, braćo i sestre, čuvajmo vinograd koji nam je Gospod poverio, trudimo se da ga obrađujemo dobrim delima, ljubavlju, verom i blagodarnošću, da bismo jednoga dana mogli pred Gospoda izneti plodove dostojne Njegove ljubavi. Nemojmo biti neblagodarni vinogradari koji sve što su primili prisvajaju sebi, nego budimo verne sluge Božije, svesni da sve što imamo jeste dar Božiji i da smo pozvani da te darove umnožavamo i predajemo drugima. Neka nam Gospod podari snage da ostanemo u Njegovoj Crkvi, da živimo u ljubavi prema Bogu i bližnjima i da svojim životom pokažemo da smo dostojni vinograda koji nam je Gospod poverio, da bismo se udostojili Carstva Nebeskoga.
LITURGIJA U SVETOUSPENSKOM HRAMU U RATARIMA KOD SMEDEREVSKE PALANKE
PENZIONERIMA PRODAJU ROBU PO 30 PUTA VEĆIM CENAMA-SLEDI DETALjNA KONTROLA POJEDINIH FIRMI
Zalihe krvi zavise od svih nas: Akcija dobrovoljnog davanja krvi u MZ ” Donji grad ” Smederevska Palanka 3. septembra
POSLODAVCI I DALjE TRAŽE RADNIKE ZA SPECIFIČNA ZANIMANjA A STRUČNjAKA I DALjE NEMA
SOKOLOM DO BUDIMPEŠTE I PRE NOVE GODINE Ministarka Sofronijević poručila: Na srpskom delu pruge SVI SISTEMI ISPRAVNI
Sutra početak nove školske godine za 530.000 osnovaca i 240.000 srednjoškolaca
ĐAKOVI DANI – ČUVANjE TRADICIJE, OBIČAJA I DUHA SELA U KUSATKU
ZAPOSLENI IZ OŠ „MILIJA RAKIĆ“ U CEROVCU NA IZLETU U SOKOBANjI
DOBILE STE DETE IZMEĐU 1983. I 1992. GODINE A NISTE BILE ZAPOSLENE? Možete naknadno da dobijete i DO DEVET MESECI RADNOG STAŽA
KULTURNI CENTAR PALANKA POKREĆE DEČJU SCENU: POZIV DECI DA POSTANU DEO GRADSKOG POZORIŠTA
Kontrola saobraćaja u Srbiji više neće izgledati isto: Pukovnik objasnio u kom slučaju snimci ostaju godinama u sistemu
STIŽE JEDNOKRATNA FINANSIJSKA POMOĆ: Skupština usvojila zakon, evo ko može da dobije novac i kako da se prijavi
Više od 540.000 Ekspo školskih setova dostavljeno osnovnim školama u Srbiji
Zašto Srbija ne uvodi vinjete? Posle najave ukidanja naplatnih rampi oglasio se direktor Sektora za naplatu putarine
Uručeno oko 1.050.000 Penzionerskih kartica, ugovori sa više od 900 firmi
RODITELjI PRVAKA MOGU DA DOBIJU DVA PLAĆENA SLOBODNA DANA! Ne važe ista pravila za sve zaposlene, evo ko ima pravo
PODUNAVSKA OKRUŽNA LIGA: SELEVAC UBEDLjIV U RATARIMA, POBEDA I BAČINAC DO VAŽNIH BODOVA
TRNAVA POKVARILA PREMIJERU GLAVAŠA: GOSTI IZ GLIBOVCA ODNELI TRI BODA UBEDLjIVOM POBEDOM
TOPAO DAN PRED NAMA! A RHMZ objavio prognozu za septembar i oktobar: Čeka nas čudna jesen, produžetak leta, a onda žestok obrt OVO JE DETALjNA PROGNOZA
PREDSTAVA „ČAROBNjAK IZ OZA“ U SMEDEREVSKOJ PALANCI: BESPLATAN POKLON ŠKOLARCIMA ZA POČETAK ŠKOLSKE GODINE
OTKAZANA PRVA REPRIZA PREDSTAVE „DOGODILO SE U SILVER SITIJU“: NOVI TERMIN 3. SEPTEMBRA
NOVI SISTEM KONTROLE SAOBRAĆAJA širom Beograda: snimaju telefon, pojas, brzinu i crveno svetlo
Država je pripremila ekonomski paket podrške vredan 600 miliona evra, usmeren ka zaštiti životnog standarda i rasterećenju kućnih budžeta
SVE TEŽE PRONAĆI RADNIKE: Poljoprivreda trpi, uprkos dnevnicama i prijavama, a evo u čemu je problem
MINISTAR PROSVETE NAJAVIO VELIKE PROMENE! Ovo su novine koje čekaju đake 1. septembra
Od 1. septembra poseban oprez u ovim zonama: Brzina je ograničena na 30, a ovu grešku vozači ne smeju da naprave
KO MOŽE DA SE OSLOBODI OD PLAĆANjA TV PRETPLATE-PENZIONERI PROVERITE RAČUN ZA STRUJU
Zbirka bajki „Čuvamo jezik, delimo priče“ predstavljena na Kulturnoj večeri Roma
DIREKTOR GEODETSKOG ZAVODA O PRIMEDBAMA GRAĐANA Najviše se žale na kašnjenja u rešavanju problema i odgovore službi RGZ