Decenijama je u naučnim krugovima preovlađivalo mišljenje da način života i okruženje imaju najveći uticaj na dužinu životnog veka. I dalje postoji konsenzus da su ishrana, san, fizička aktivnost i društvene veze ključni za zdravu starost. Međutim, nova istraživanja otkrivaju da geni mogu dodatno ili oduzeti godine života znatno više nego što se ranije pretpostavljalo.
Starije studije procenjivale su uticaj genetike na životni vek na svega 15 do 33 odsto. Nova studija, objavljena krajem januara u časopisu "Science", predstavlja novi pogled na ove podatke. Dr Ben Šenhar, glavni autor studije, objašnjava da su prethodne procene bile "iskrivljene" jer su se oslanjale na podatke ljudi rođenih krajem 19. i početkom 20. veka, kada su infekcije, nesreće i prirodne katastrofe bili češći uzroci smrti. "Ranije se moglo videti među blizancima da jedan umre u 30. godini, a drugi živi do 95. Danas bi to bilo izuzetno neobično, ali tada nije bilo", kaže dr Šenhar.
Dr Šenhar i njegove kolege razvili su novi matematički model kako bi razdvojili smrtne slučajeve izazvane spoljnim događajima od onih uzrokovanih biološkim starenjem. Primenom ovog modela, otkriveno je da nasleđeni geni čine 50 do 55 odsto očekivanog životnog veka, što je skoro duplo više od ranijih procena.
"Ova studija je ubedljivo pokazala da su ranije procene genetskog doprinosa životnom veku bile preniske", kaže dr Čarls Brener iz Istraživačkog instituta Bekman u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju.
Nalazi takođe potvrđuju snažnu ulogu genetike u demenciji, gde geni utiču oko 70 odsto na rizik od smrti. Ipak, do 45 odsto slučajeva demencije može se sprečiti zdravim načinom života, što pokazuje da nasleđeni rizik oblikuje raspon, ali ne diktira sudbinu.
"Naši nalazi ne ukazuju na to da način života nije važan za dugovečnost, naprotiv. Čak i ako je 50 odsto životnog veka nasledno, i dalje ostaje dodatnih 50 procenata", napominje dr Šenhar.
Porodična istorija predstavlja dragocenu mapu za procenu rizika i planiranje prevencije, posebno kod bolesti poput raka dojke i kolorektalnog karcinoma, gde se preporučuju raniji i češći pregledi u slučajevima jake porodične istorije.