U Srbiji se uvode nova pravila za električna vozila, s ciljem da se poveća bezbednost u saobraćaju i omogući jasnije razvrstavanje ovih prevoznih sredstava. Prema rečima Milana Ilića, savetnika direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, kod lakih električnih vozila neće biti klasične registracije, već će se uvoditi posebne nalepnice.
"Ta nalepnica, kada se izda uz određenu proceduru, izdaje se sa ciljem da se utvrdi kroz određeni postupak da to vozilo ima manje od 250 vati, da ne može da se kreće više od 25 kilometara na čas i da nema težinu veću od 35 kilograma", objasnio je Ilić.
Profesor Miloš Pljakić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu ističe da električna mikromobilnost nije problem sama po sebi, već novi vid saobraćaja koji je potrebno pravilno uklopiti u postojeći sistem. "Elektro-mikromobilnost nije problem koji nas treba zabrinuti, već je novi vid saobraćaja koji moramo pravilno razvrstati, bezbedno uključiti u sistem i pratiti kvalitetnim podacima", rekao je Pljakić.
Jedan od ključnih koraka je precizna identifikacija vozila, što podrazumeva utvrđivanje stvarne snage motora, konstruktivne brzine, načina aktiviranja pogona, mase i drugih tehničkih karakteristika. Ova klasifikacija će razjasniti šta se smatra biciklom, električnim biciklom, mopedom ili motociklom, kao i koje uslove korisnici moraju da ispune, gde mogu da se kreću, koja vozačka dozvola je potrebna i koja zaštitna oprema mora da se koristi.
Posebna pažnja posvećena je bezbednosti dece. Ilić apeluje na roditelje da električne trotinete i slična vozila ne posmatraju kao igračke. "Takva vozila nisu igračka, takva vozila mogu da skupo koštaju kroz život i zdravlje", upozorio je Ilić. Podseća se da deca starija od 14 godina mogu da voze električne trotinete, ali da roditelji moraju proceniti da li je dete psihofizički spremno da poštuje bezbednosne propise.
Ilić je naglasio da građani ne treba da brinu da će svaki električni bicikl morati da bude označen ili registrovan. "Neće svaki električni bicikl morati da se označava i da se registruje", rekao je Ilić, dodajući da je cilj novih pravila preventivno rešavanje problema koji su se sporadično javljali, poput ugrožavanja bezbednosti drugih učesnika, kretanja više maloletnih osoba na jednom vozilu i vožnje u pešačkim zonama.
Pljakić upozorava na potcenjivanje rizika od strane korisnika lakih električnih vozila, navodeći da je svega 2,2 odsto posmatranih vozača električnih trotineta poštovalo sva pravila, dok je kacigu koristio svaki četvrti, a svetloodbojni prsluk svaki peti korisnik.
Kada je reč o bezbednosti saobraćaja u Srbiji, Ilić je naveo da postoji opadajući trend broja stradalih, sa 488 poginulih prošle godine, u poređenju sa oko 1.500 pre 15 godina. Ipak, Srbija je po javnom riziku i dalje pri dnu u odnosu na druge evropske zemlje.
Profesor Pljakić smatra da sama identifikacija i označavanje novih kategorija električnih vozila neće značajno promeniti broj saobraćajnih nezgoda. Kao važne mere istakao je smirivanje brzine, infrastrukturne mere i edukaciju, koja treba da počne u porodici. "Kada pričamo o edukaciji, mislimo pre svega i na porodicu, na neku osnovnu jedinicu društva koja pre svega teži ka tome da što bolje obezbedi dete, da spremi dete za saobraćaj, kako bi dete kasnije proisteklo u jednog ozbiljnog učesnika u saobraćaju, a pre svega, kada mislimo ozbiljnog, mislimo i na bezbednog", naveo je Miloš Pljakić.
Sagovornici su saglasni da bezbednost u saobraćaju zavisi od kombinacije više faktora – od propisa i njihove primene, preko infrastrukture i tehničke ispravnosti i bezbednosti vozila, do ponašanja samih učesnika u saobraćaju. Cilj novih pravila jeste da se jasno utvrdi ko šta vozi, pod kojim uslovima može da učestvuje u saobraćaju i ko snosi odgovornost, uz poseban fokus na zaštitu najmlađih učesnika.