Obaveštenje je Srbiji dostavljeno u skladu sa međunarodnom ESPOO konvencijom o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, s obzirom na to da radovi počinju na samoj granici dve zemlje, kod prelaza Tabanovce.
Projekat podrazumeva potpunu modernizaciju postojeće pruge kroz Severnu Makedoniju u savremenu dvokolosečnu elektrifikovanu trasu dugu oko 195 kilometara. Nova infrastruktura projektovana je za brzine do 160 kilometara na čas u putničkom i oko 120 kilometara na čas u teretnom saobraćaju.
Jedan od najvažnijih delova projekta odnosi se na izgradnju 19 novih tunela ukupne dužine 19 kilometara. Postojećih šest tunela biće napušteno jer zbog oštrih krivina ne omogućavaju veće brzine i ne ispunjavaju evropske standarde.
Na trasi između Skoplja i Đevđelije planirana je i izgradnja 59 novih objekata, uključujući mostove, podvožnjake i nadvožnjake. Projekat predviđa i novu železničku vezu sa aerodromom u Skoplju.
Modernizacija makedonskog dela Koridora 10 direktno je povezana sa projektima koji se realizuju u Srbiji. Za deonicu Beograd–Niš priprema se dokumentacija za izgradnju dvokolosečne pruge za brzine do 200 kilometara na čas, dok su radovi na deonici Niš–Brestovac već u toku. Za deo pruge od Brestovca do Preševa izrađuje se projektno-tehnička dokumentacija.
Srbija i Severna Makedonija ranije su potpisale Memorandum o saradnji kako bi se obezbedilo nesmetano povezivanje železničke infrastrukture na granici.
Stručnjaci ocenjuju da modernizacija makedonske deonice ima veliki značaj za Srbiju jer predstavlja ključni korak ka formiranju brze železničke magistrale između Beograda i Atine.
Po završetku projekta, vozovi će se kretati znatno brže i bez dosadašnjih ograničenja na pojedinim deonicama. Istovremeno će biti ubrzan i transport robe iz grčkih luka Solun i Pirej ka Srbiji i centralnoj Evropi.
Procene zvaničnika ukazuju da bi kompletna brza železnička veza od Srbije preko Severne Makedonije do Grčke mogla da bude operativna do 2031. godine.