Mali maturanti se suočavaju sa prvom velikom životnom odlukom – izborom srednje škole. Trendovi na tržištu rada se menjaju, a interesovanje za zanate raste, dok gimnazije gube na popularnosti.
Prema podacima Ministarstva prosvete, prošle godine je u četvorogodišnje profile upisano 48.324 učenika, od čega 15.124 u gimnazije, dok je u trogodišnje profile upisano 9.304 učenika.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola, Milorad Antić, ističe da je interesovanje za gimnazije najizraženije u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. U drugim delovima Srbije, medicinske škole su najtraženije, dok gimnazije ostaju poluprazne. "Vlada ogromno interesovanje za profile kao što su farmaceutski, medicinski i zubni tehničar. Ovi smerovi su dominantni, a nakon njih slede IT sektor u elektrotehničkim školama, kao i ugostiteljstvo i turizam. Veliki broj đaka konkuriše za ove profile jer se nakon njih brzo dolazi do posla, pa tek posle svih njih na red dolaze gimnazije", naveo je Antić.
Posebno se izdvaja Vazduhoplovna akademija u Beogradu, koja je jedna od najtraženijih škola u Srbiji i regionu. Za smer tehničara vazdušnog saobraćaja konkuriše i do sedam đaka na jedno mesto. "Nakon školovanja, ovi učenici mogu da imaju platu i preko 5.000 evra. Njihova diploma je priznata u Evropi, Africi i Aziji, i to je ono što najviše privlači mlade", objasnio je Antić.
Antić dodaje da su glavni razlozi za veliko interesovanje učenika za zanate brzi dolazak do posla, visoke plate, ali i kvalitetna praktična nastava kod poslodavaca. "Deca žele da savladaju zanat, da se što pre ostvare i zarade svoj dinar. Zahvaljujući tome, oni već sa dvadeset godina mogu sebi da priušte automobil, letovanja, pa čak i da podignu stambeni kredit. Oni koji završe zanat danas imaju sve prednosti na tržištu – zanati više nisu ono što su nekada bili, puko preživljavanje", zaključuje Antić.
Dva modela obrazovanja doprinose ovakvom trendu: dualno obrazovanje i dodatne državne stipendije za deficitarna zanimanja.
Dualno obrazovanje je model gde se teorijska nastava izvodi u školi, dok učenici stiču praktično iskustvo u kompanijama, što im olakšava zaposlenje odmah nakon završetka školovanja. Učenici koji upišu srednje škole po dualnom modelu i opredele se za deficitarna zanimanja ostvaruju pravo na dodatnu državnu stipendiju u iznosu od 5.000 dinara mesečno.