Odmah iza njega nalazi se Sremski okrug, gde je prosečna cena dostigla 139,1 evro po aru, odnosno 13.910 evra po hektaru. Iako su oba regiona ostala među najskupljima, tokom prošle godine zabeležen je blagi pad vrednosti oranica od oko pet odsto.
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u katastarskoj opštini Kać kod Novog Sada, po ceni od čak 38 evra po kvadratnom metru. Kada bi se ta vrednost preračunala na hektar, cena bi dostigla neverovatnih 380.000 evra.
Parcela površine 3.762 kvadratna metra prodata je za gotovo 143.000 evra, što predstavlja jedan od najskupljih pojedinačnih poslova na tržištu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Najveća ukupna vrednost ugovora ostvarena je u opštini Šid, u katastarskoj opštini Adševci, gde je za 18 parcela ukupne površine više od 591 hektara plaćeno čak 5,94 miliona evra.
Izveštaj RGZ-a pokazuje i velike regionalne razlike. Dok su u pojedinim delovima Vojvodine zabeleženi blagi padovi cena, Banat beleži snažan rast marketinške aktivnosti. Južnobanatski okrug zabilježio je rast cena od čak 15 odsto, pa je prosečna vrednost dostigla 111,9 evra po aru.
Na nivou cele Srbije najveći rast cena oranica zabeležen je u Zlatiborskom okrugu, gde su cene porasle za čak 22 odsto. Značajan rast zabeležen je i u Pomoravskom i Zaječarskom okrugu.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 92,45 evra po aru, odnosno 9.245 evra po hektaru, što predstavlja rast od 3,16 odsto u odnosu na prethodnu godinu.