Novi zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa, čiji je nacrt na javnoj raspravi, treba da donese veću zaštitu proizvođača i dalji razvoj srpskog vinarstva, tvrde nadležni.
Prema podacima PKS-a, prosečna proizvodnja vina u Srbiji je oko 30 miliona litara godišnje. Tokom 2025. godine izvoz vina bio je vredan 22,6 miliona evra, a uvoz 47,7 miliona.
Prošle godine je najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, zatim Francuske, Italije i Španije, dok je najviše vina izvezeno u Rusiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Kinu i Austriju.
Stručnjaci u ovoj oblasti saglasni su da Srbija ima konkurentnost kada je u pitanju kvalitet vina, ali je količina problem.
„Razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva je od velikog značaja ne samo za ovaj sektor već i za ukupan razvoj poljoprivrede i seoskih područja Srbije“, istakao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.
„Srbija je zemlja vina. Vinogradarstvo i vinarstvo vekovima su deo srpskog identiteta, kulture i tradicije, a danas dobijaju novu energiju kroz sve veći broj mladih ljudi koji ulaze u ovaj posao, otvaraju nove vinarije i omogućavaju sve veću prepoznatljivost srpskih vina na domaćem i stranom tržištu.“
Prema Glamočićevim rečima, pre deset godina imali smo 289 registrovanih vinarija, a danas ih je 529.
„To je jasan znak da ovaj sektor raste, da ima potencijal i da ljudi veruju u budućnost srpskog vina“, poručio je ministar i naglasio značaj razvoja proizvodnje vina sa oznakom geografskog porekla, jer to doprinosi očuvanju identiteta domaćih vinogorja, autohtonih sorti i tradicije, ali i većoj prepoznatljivosti Srbije na međunarodnom tržištu.
Naveo je i da je u prethodnim godinama uspostavljen Vinogradarski i Vinarski registar, uređena je rejonizacija vinogradarskih područja i unapređen sistem geografskog porekla po modelu iz Evropske unije, što sve predstavlja temelj na kojem se danas gradi dalji razvoj.
„Vreme donosi nove izazove i zato je potrebno da modernizujemo zakonski okvir, a novi zakon upravo nastoji da stvori jasniji, pravedniji i moderniji sistem, usklađen sa evropskim propisima i standardima, ali pre svega prilagođen potrebama naših ljudi na terenu“, rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, ključni cilj je dodatna zaštita domaćih proizvođača grožđa i vina, unapređenje njihovog položaja i povećanje površina pod vinovom lozom u Srbiji, zbog čega je novim zakonom predviđeno da se proizvodnja vina u Srbiji zasniva na domaćem grožđu proizvedenom u našoj zemlji, sa ostavljenim periodom za prilagođavanje do avgusta 2028. godine.
Glamočić je predstavio i druga ključna rešenja novog zakona, koja obuhvataju pojednostavljenje procedura za manastire, škole, fakultete i druge institucije koje tradicionalno proizvode vino, omogućavanje fizičkim licima da, pod jasno propisanim uslovima, legalno proizvode i prodaju vino, ukidanje pojedinih nepotrebnih tehničkih i kadrovskih uslova radi lakšeg poslovanja proizvođača i jačanje mehanizama kontrole, sledljivosti i zaštite kvaliteta i porekla vina.
Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta naglasio je da je Srbija već napravila velike korake u razvoju vinskog sektora. Rekao je da su domaća vina i autohtone sorte sve prepoznatljiviji u svetu i dodao da to ne bi bilo moguće bez snažne podrške države ovom sektoru, te da će novi zakon dodatno unaprediti uslove za rad proizvođača i doprineti daljem razvoju srpskog vinarstva.
Glamočić je ukazao da država već godinama snažno podržava ovaj sektor, kroz različite programe podsticaja, a ove godine ponovo uvodi i pojedine mere podrške koje prethodnih godina nisu bile dostupne, kao što su podsticaji za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i podsticaji za izgradnju i opremanje vinarija. Javna rasprava o novom zakonu traje do 6. juna.