Miholjske zadušnice obeležavaju se u subotu, 10. oktobra, a poseta grobovima najmilijih prilika je za molitvu i sećanje na preminule. Ipak, običaj iznošenja hrane na groblje često otvara pitanja: šta bi trebalo poneti, čemu služe žito i vino i da li se hrana zaista “namenjuje” pokojnicima?
Miholjske zadušnice pre svega treba da budu molitveni pomen, u čijem su središtu ljubav prema upokojenima i vera u vaskrsenje, objašnjava sveštenik Stefan Jovanović iz Bogorodičine crkve u Zemunu. On ističe da hrana može da posluži kao okrepljenje prisutnima, ali da u njenom iznošenju treba imati meru i razumeti simboliku onoga što se donosi na groblje.
Govoreći o običajima koji prate odlazak na groblje, sveštenik Stefan Jovanović naglašava da je najvažnije sa kakvom namerom dolazimo na grobove svojih bližnjih.
“Ne postoji potpuna zabrana da se bilo šta odnese na groblje, ali treba imati dobro raspoloženje u tim stvarima. Zašto smo otišli na groblje? Otišli smo da ponesemo molitvu sa sobom, ljubav prema usnulom i ljubav prema Gospodu. Ako nosimo previše hrane, to često bude pokazatelj nečeg drugog”, kaže sveštenik.
Posebno ukazuje na običaj da se doneta hrana “namenjuje” preminulima, uz objašnjenje da njima nije potrebna na način na koji je potrebna živima.
“Svedoci smo da se u narodu hrana ‘namenjuje’ usnulom. Usnulom fizička hrana u opšte nije potrebna, jer on u sadašnjem trenutku nema telo”, objašnjava Jovanović.
To, međutim, ne znači da prisutni ne mogu da se posluže hranom. Važno je, ističe, da se ne izgubi smisao okupljanja.
“Hrana se može poneti kao okrepljenje za prisutne, ali u svemu tome treba i te kako imati meru. Zna se šta se nosi na groblje: žito, koje ima simboliku vaskrsenja usnulih, i vino kojim se ono preleva. Ne treba previše širiti običaje preko toga, kako se molitveni skup ne bi pretvorio u nešto što ne bi trebalo da predstavlja”, poručuje sveštenik.
Žito koje se iznosi za Zadušnice ima duboko značenje u hrišćanskoj veri. Kako objašnjava Jovanović, njegova simbolika povezana je sa pšeničnim zrnom o kojem se govori u Svetom pismu.
“Simbolika je tu veoma bitna. Za Zadušnice iznosimo žito zato što se i u samom Svetom pismu govori o značaju pšeničnog zrna. Gospod na jednom mestu kaže: ‘Ako zrno pšenično ne padne u zemlju, ostaće jedno, a ako padne u zemlju, daće mnogi rod.’ Time se pokazuje da, ako ne umre, ne može da donese mnogi rod”, objašnjava sveštenik.
Jovanović dodaje da ove reči najpre govore o Hristovoj smrti i vaskrsenju, ali i o veri u budući život svakog čoveka.
“Gospod tu prvo govori o samome sebi: da nije smrću pobedio smrt, ne bi bilo ni naše vere. Ali to se odnosi i na svakoga od nas: iako umremo, donećemo mnogi rod u Carstvu Božijem. Sveti apostol Pavle takođe govori o tome da se seje ono što je smrtno, a vaskrsava ono što je duhovno”.
Pored žita, na groblje se donosi i vino kojim se preleva žito. Jovanović objašnjava da i ono ima svoje mesto u simbolici pomena, dok se pojedini običaji razlikuju od kraja do kraja.
“Druga stvar je vino kojim sveštenik preleva žito. Ono ima snažnu evharistijsku simboliku Tela i Krvi Hristove. U nekim krajevima ponesu se i pogača ili med, što takođe ima svoju simboliku”, navodi sveštenik Stefan Jovanović.