U nedelju, 27. septembra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju veliki praznik Vozdviženje časnog Krsta, poznatiji kao Jesejnji Krstovdan. Prema crkvenom kalendaru, na ovaj dan se posti na ulju.
Jesejnji Krstovdan je jedan od važnih praznika u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave i kao krsnu slavu. Praznik je posvećen Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem i vezuje se za događaj iz 4. veka – pronalazak krsta na kojem je bio razapet Isus Hrist.
Crkva navodi da se Krstovdan slavi u znak sećanja na povratak vere u pravog Boga, pobedu hrišćanstva nad paganstvom, ali i kao simbol spasenja kroz Hristovu žrtvu. Praznik podseća vernike na važnost duhovnog preobražaja, krštenja i postojanosti u veri.
Na Krstovdan se praznuju dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: pronalazak krsta na Golgoti i povratak krsta iz Persije u Jerusalim.
Prema narodnim verovanjima, na Krstovdan je dobro srediti kuću i pripremiti je za zimu. Veruje se da će u suprotnom sve ići "naopako" tokom cele godine. Takođe, na ovaj dan se bere i posvećuje bosiljak, jer se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju.
Što se tiče vremenskih prognoza, narodna verovanja kažu da ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina, naredna godina će biti sušna. Ako je Krstovdan vedar, očekuju se suvomrazice. Ako do Krstovdana ne odu laste, ne veruje se da će biti jake zime. Tiha kiša na Krstovdan predskazuje blagu zimu, dok grmljavina najavljuje plodnu godinu.
Veruje se da su ljudi rođeni na ovaj dan posebni, noseći "senku Časnog krsta" i da su pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje: 27. septembra (jesejnji Krstovdan) i 18. januara (zimski Krstovdan).