Sušna i topla klima ove sezone donela je u prinosima primarnih biljnih kultura neujednačen ali solidan prinos na državnom nivou.
Bilo je područja gde su prinosi potpuno podbacili do prosečnih. Žetva kukuruza se privodi kraju, a osnovno za ovu sezonu jeste da je žitarica rekordno brzo sazrela i da su kombajni bili u poljima već krajem avgusta. Informacije s terena kažu da je zrno suvo, vlažno 10 do 12 procenata i da nema potrebe za veštačkim sušenjem.
Očekivanja su da ćemo kukuruza imati 4,5 tona po hektaru, što je ispod desetogodišnjeg državnog proseka od šest tona po hektaru. Prosečan prinos u odnosu na prolećne procene biće niži za 30 do 50 posto, ali ima regiona gde će kukuruza biti u granici proseka od šest tona po hektaru.
Kukuruza bi trebalo da imamo između 4,2 i 4,5 miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe – ishranu stoke i za domaću prerađivačku industriju, gde odlazi od 3,4 do 3,7 miliona tona. Ostaće nam, dakle, i za izvoz, ali minimalne količine od 500.000 do 800.000 tona, što će značajno umanjiti devizni priliv u poljoprivredi.
Prosečan prinos pšenice od šest tona po hektaru ovu sezonu svrstava u jednu od rodnijih godina, s tim što ima ratara koji su dobili svega 3,5 tona po hektaru, ali i područja gde je žito dobro ponelo i prinos dostigao 12 tona po hektaru.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na oko 631.965 hektara posejane pšenice ukupno imamo oko 3,8 miliona tona žita. Za domaće potrebe ne treba nam više ni 1,5 miliona tona, jer svake godine, između ostalih razloga, opada i potrošnja hleba. Statistika je izračunala da godišnje po glavi stanovnika se pojede 52 kilograma osnovne životne namirnice.
Prema procenama i izveštajima stručnjaka iz avgusta i s početkom septembra, prosečan prinos suncokreta biće neznatno niži od lanjskog. Mogao bi se kretati do 2,7 tone po hektaru, dok je prošlogodišnji rod bio težak oko 2,5 tona po hektaru. I s tim prinosima ulja će biti dovoljno za nas i za izvoz.
Republički zavod za statistiku je izračunao da godišnje proizvedemo suncokretovog ulja oko 290.000 tona, što je preračunato u litarskim bocama 315 miliona boca (litara).
Za domaće potrebe je dovoljno oko 85.000 tona jestivog rafinisanog ulja, a po glavi stanovnika potroši se oko 12 litara ulja.
Količine uljarice na terenu variraju, pokazuju iskustva ratara. U delovima Banata i na severu Bačke zrna suncokreta ima svega 1,5 do dve tone po hektaru, za razliku od Srema i Pomoravlja, gde se prinosi kreću od tri do 3,9 tona po hektaru. Po sabiranju Republičkog zavoda za statistiku, suncokreta bi sa oko 250.000 hektara trebalo da imamo 677.000 tona s prinosom od 2,7 tona po hektaru.
Za litar ulja treba 2,1 do 2,3 kilograma suncokreta.
Domaće uljare mogu iz suncokretovog zrna da iscede od 42 do 45 procenata sirovog ulja u odnosu na ukupnu masu zrna.