Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je u aprilu 2026. godine u Srbiji izdato 2.416 građevinskih dozvola, što predstavlja rast od 4,3% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Od ukupnog broja izdatih dozvola, 82,4% se odnosi na zgrade, dok je preostalih 17,6% namenjeno ostalim građevinama.
Kada je reč o zgradama, najveći deo dozvola, tačnije 80,3%, izdat je za stambene objekte, dok je 19,7% odobreno za nestambene zgrade. Kod ostalih građevina, dominantan deo (73,6%) odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove.
Na osnovu izdatih dozvola, u aprilu je prijavljena izgradnja 2.657 stanova, prosečne površine 72,6 kvadratnih metara. Od tog broja, 15,2% stanova biće u zgradama sa jednim stanom, prosečne površine 139,8 m², dok je čak 81,9% stanova planirano u zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 57,5 m².
Najveći deo planiranih investicija, 80,4%, odnosi se na novogradnju. Beogradska oblast prednjači sa skoro 40% ukupne vrednosti planirane novogradnje, a slede Južnobačka (10%), Nišavska (8,9%), Sremska (6,4%) i Južnobanatska (4,8%).
Komentarišući ove podatke, pravnik i konsultant za nekretnine Kaća Lazarević ističe da se investitori primarno rukovode profitom, što dovodi do toga da tržište ne dobija ono što je kupcima najpotrebnije. "Investitori gledaju tamo gde mogu da zarade. Slabo se poštuju urbanistički uslovi i svi gledaju da naprave sprat ili dva više. Ono što Beogradu nedostaje jesu stanovi sa normalnom, realnom cenom. Reč je o stanovima površine između 75 i 90 kvadrata, kao i garažnim mestima po pristupačnim cenama. Danas se cena kvadrata u užem centru grada kreće od 3.500 do 4.500 evra, pa i više", navodi Lazarević.
Prema njenim rečima, tržištu nedostaju i manji stanovi, koji su trenutno najtraženiji. "Najveća potražnja je za stanovima od 30 do 75 kvadrata. Upravo takvih nekretnina nema dovoljno", ističe ona.
Lazarević dodaje da je promet nekretnina trenutno znatno slabiji nego prošle godine, što delimično pripisuje završetku školske godine, upisu na fakultete, početku sezone godišnjih odmora, ali i opštoj krizi. "U odnosu na prošlu godinu tržište je mnogo sporije", kaže ona.
Najveći broj upita dolazi od mladih koji planiraju kupovinu nekretnine uz subvencionisane stambene kredite. "Najtraženiji su manji stanovi koji mogu da se kupe uz kredit za mlade do 100.000 evra. Međutim, veoma je teško pronaći kvalitetan stan za taj novac. Imali smo i slučaj klijenta koji je, zbog ograničenog budžeta, umesto stana u Beogradu kupio kuću na Avali", navodi Lazarević.
Ona smatra da aktuelni limit za subvencionisane stambene kredite ne odgovara realnim tržišnim uslovima, budući da su cene nekretnina značajno porasle. "Građevinski materijal je ozbiljno poskupeo, što automatski diže cenu kvadrata. Deo investitora danas kupuje placeve i pribavlja građevinske dozvole kako bi sačuvao vrednost kapitala i viška novca. To ne znači da će gradnja odmah početi, niti da će se stanovi brzo pojaviti na tržištu, ali će oni na taj način sačuvati novac", zaključuje Lazarević.