Dolazak stranih radnika u Srbiju, kojih je sada oko 10 puta više nego pre deceniju, predstavlja potrebu na tržištu rada, naročito u građevinarstvu, ugostiteljstvu i transportu. Srbija je postala privlačnije mesto za traženje posla nakon zakonskih izmena pre dve godine, koje su produžile vreme boravka i rada, kao i digitalizovale proces dobijanja dozvola. Zemlja sada ulazi u novo poglavlje uređenja tržišta rada kroz pregovore o radnoj mobilnosti.
Prva zemlja sa kojom su pokrenuti pregovori o Sporazumu o radnoj mobilnosti je Uzbekistan. Pomoćnik ministra za rad, Danijel Igrec, istakao je da Srbija želi strateško partnerstvo sa Uzbekistanom, koji je jedna od najbrže rastućih ekonomija u Centralnoj Aziji i poznat po vrednim radnicima koji poštuju društveni poredak i kulturu zemlje u koju dolaze. Igrec je naveo da među uzbekistanskim radnicima u Srbiji postoji nula odsto kriminala i prekršaja, te da je to takođe razlog za izbor ove zemlje. Dodatni razlog je što Uzbekistan svojim radnicima omogućava obuku, učenje jezika, upoznavanje sa običajima i kulturom zemlje u koju odlaze, čime se olakšava njihova integracija.
Očekuje se da Sporazum sa Uzbekistanom bude usaglašen do jeseni, a potpisivanje se najavljuje za oktobar, tokom posete predsednika Uzbekistana Srbiji. Cilj budućih sporazuma je da sve radne migracije budu u legalnim okvirima. Rast broja stranih radnika i prijava za jedinstvene dozvole za boravak i rad u Srbiji, kojih je prošle godine bilo više od 100.000, čini kontrolu uvoza radne snage sve izazovnijom.
Od 1. februara 2024. godine počele su dodatne provere stranih radnika, a Ministarstvo za rad vrši redovne i vanredne inspekcijske kontrole. Igrec je napomenuo da strani radnici često nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, te da Ministarstvo sprovodi obuke sa međunarodnim partnerima. Sporazumi o radnoj mobilnosti uvode princip jednakog tretmana, što znači da strani radnici ne dobijaju veća prava od domaćih.
Pre angažovanja stranih radnika, poslodavci su dužni da sprovedu test tržišta rada kako bi proverili da li postoje domaći radnici sa potrebnim kvalifikacijama. Konstanu potrebu Srbije za stranim radnicima Igrec objašnjava izuzetnim privrednim rastom, demografskim izazovima i rekordno niskom stopom nezaposlenosti od 8,5 odsto. Takođe, potreba za radnom snagom raste i zbog organizacije „Ekspo 2027“.
Država će imati punu kontrolu i nadzor nad angažovanjem stranih radnika kroz unapred utvrđene procedure. Jedan od problema je i dobijanje „vize D“, koja omogućava boravak do 180 dana, nakon čega sledi komplikovaniji proces dobijanja jedinstvene dozvole za rad i boravište, što ponekad dovodi do zloupotreba i ucena radnika. Tokom trajanja „vize D“, strani radnik ne može da promeni poslodavca.
Ukoliko strani radnik ne ispuni uslove za jedinstvenu boravišnu dozvolu, poslodavac je dužan da obezbedi njegov siguran povratak u matičnu zemlju, uz pokrivanje svih troškova. U proces izdavanja jedinstvene dozvole uključeni su Nacionalna služba za zapošljavanje, Ministarstvo za rad i Ministarstvo unutrašnjih poslova.