U prodavnicama, kao i na drugim mestima gde dolazi do interakcije među ljudima, povremeno izbijaju sukobi, najčešće verbalni. Postavlja se pitanje da li je takvo ili neko drugo neprikladno ponašanje dovoljan razlog da prodavac, trgovac ili vlasnik objekta nekome zabrani ulazak u radnju.
Nedavno je u Nemačkoj sud potvrdio odluku jedne radnje da određenoj osobi zabrani ulazak jer je uznemiravala druge kupce i ostavljala robu na pogrešnim mestima. Da li je tako nešto moguće i u Srbiji i koja pravila važe na našem tržištu, pitali smo pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića.
On kaže da Zakon o zaštiti potrošača ne sadrži nijednu odredbu koja neposredno uređuje ovu oblast, ali da se u određenim situacijama osoba ipak može udaljiti iz prodavnice. "Zabrana ulaska u prodavnicu nije predmet Zakona o zaštiti potrošača. Međutim, ako neko krade, ozbiljno narušava red, uznemirava druge kupce ili ugrožava bezbednost, može biti udaljen iz objekta", kaže Dragić.
Prema njegovim rečima, zabrana ulaska nije propisana posebnim zakonom, već može proizilaziti iz internih pravila poslovanja koje donosi vlasnik ili trgovac. "U našoj praksi do sada nije bilo slučajeva da nam se potrošač obratio zbog zabrane ulaska u prodavnicu ili trgovački lanac. To, međutim, ne znači da takvih slučajeva nema. U većim trgovačkim lancima postoji obezbeđenje koje postupa prema internim procedurama i, u pojedinim situacijama, može nekome da ne dozvoli ulazak", objašnjava Dragić.
U Srbiji ne postoji jedinstven zakon koji posebno uređuje zabranu ulaska u privatne prodavnice ili druge poslovne objekte otvorene za javnost. O ovakvim situacijama odlučuje se primenom više propisa, pre svega pravila o pravu svojine, javnom redu i miru i zabrani diskriminacije.
To znači da vlasnik ili ovlašćeno lice mogu zabraniti ulazak osobi koja je krala, pretila zaposlenima, bila nasilna ili na drugi način ozbiljno remetila red i bezbednost. S druge strane, ako je zabrana izrečena bez opravdanog razloga ili zbog nekog ličnog svojstva – kao što su rasa, nacionalnost, pol, vera, invaliditet, starost ili drugo zakonom zaštićeno obeležje – ona može biti protivpravna i predstavljati diskriminaciju.