Malo ko zna da Sveti Nikola, jedan od najvećih pravoslavnih svetaca i najčešća srpska krsna slava, ima i svoj majski datum – 22. maj. Ipak, za razliku od 19. decembra, kada se praznik obeležava svečano, uz slavski kolač, sveću, goste i trpezu, „letnji Sveti Nikola“ često prolazi gotovo neprimećeno.
Razlog tome nije u manjem značaju praznika, već u duboko ukorenjenoj narodnoj praksi koja preferira jedan, „glavni“ datum. U crkvenom kalendaru, više svetaca praznuje se dva puta godišnje – jednom povodom smrti ili života, a drugi put u čast prenosa moštiju ili nekog čuda povezanog sa njima.
Primeri svetaca sa dva praznična datuma:
- Sveti Nikola: 19. decembar – zimski (dan upokojenja), 22. maj – letnji (prenos moštiju u Bari)
- Sveta Petka: 27. oktobar – zvanični praznik, 8. avgust – prenos moštiju
- Sveti Sava: 27. januar – glavni praznik, 6. maj – prenos moštiju u Mileševu
- Sveti Jovan Vladimir: 22. maj i 4. jun
Iako su oba datuma podjednako liturgijski značajna, u narodu je običaj da se samo jedan prihvata kao “prava slava”.
Zašto narod više slavi zimske svece?
Istorijski i socijalni faktori uticali su na to da se u Srbiji češće i masovnije slave „zimski“ sveci:
- Zima je vreme kućnih okupljanja, kada se ljudi manje kreću i više borave unutar doma.
- Veliki broj zimskih slava pada u vreme posta, što doprinosi duhovnom doživljaju praznika.
- Letnji meseci su rezervisani za poljoprivredne radove, zbog čega se mnoge slave u to vreme nisu mogle punom merom obeležiti.
Tokom vekova, narodna svest se formirala oko jednog datuma – najčešće onog zimskog – koji se prenosi kao krsna slava s kolena na koleno.
Slave sa samo jednim praznikom:
Mnogi sveci u crkvenom kalendaru imaju samo jedan praznični datum:
- Đurđevdan – 6. maj (iako postoji i Đurđic 16. novembra, on se ne slavi kao „letnji Đurđevdan“)
- Sveti Vasilije Ostroški – 12. maj
Da li je „dvostruka slava“ greška?
U narodu se ponekad čuje da „ne valja“ slaviti Svetog Nikolu u maju. Ipak, reč je o narodnom verovanju, koje nema potvrdu u zvaničnom učenju Crkve. Za one koji imaju porodični ili lični razlog da slave 22. maj kao krsnu slavu – to je potpuno ispravno i blagosloveno.
Crkveni kalendar prepoznaje oba praznika kao jednako važna. Razlika postoji samo u načinu na koji ih narod doživljava i praktikuje.
Slava nije datum – već zavet i duh
Obeležavanje praznika, bilo da je u zimu ili leto, nije pitanje „pravog“ dana, već poštovanja, vere i porodične tradicije. I dok je jedan datum možda masovno prihvaćen, drugi nosi podjednaku duhovnu vrednost – za one koji ga prepoznaju kao svoj.
Na današnji dan, kada se u crkvama služi Liturgija u čast Svetog Nikole, vredi se podsetiti da je svaki praznik – velika svetinja, bez obzira na sezonu u kojoj pada.