Profesor Geografskog fakulteta dr Aleksandar Valjarević upozorio je da klimatske promene u Srbiji utiču na trajanje godišnjih doba, vodotokove i poljoprivredu. Kao jedan od pokazatelja izdvojio je očekivanu prosečnu oktobarsku temperaturu, koja je ove godine viša od proseka. "Prosek bi trebalo da bude 14,3 stepena. Međutim, ovog oktobra prosek će biti 18,1. Tako da zaista nije onaj oktobar o kojem smo učili u knjigama", rekao je profesor.
Ukazao je i na nizak protok Dunava, ocenjujući da stanje velikih reka pokazuje zašto klimatske promene moraju ozbiljno da se shvate. "Ova promena klime mora veoma ozbiljno da se shvati. Ja o tome već godinama pišem u svetskim časopisima i govorim. Ima pomaka i u Srbiji, ali moramo da budemo ozbiljni", naglasio je Valjarević.
Govoreći o istraživanju u kojem je analizirao promene tokom približno 90 godina, Valjarević je naveo da se smanjilo trajanje prelaznih godišnjih doba. "Proleće se smanjilo za deset dana po dužini trajanja, a jesen za 18 dana, u korist leta i zime. Ali kakve zime? Zime koja je veoma blaga", objasnio je on.
Prema njegovoj oceni, pojedini delovi Srbije već pokazuju klimatske odlike karakteristične za druga podneblja. "Imamo prodore Mediterana. Ne kažem da će sada to biti mediteranska klima, ali imamo delove teritorije na kojima su klimatski elementi kao na Mediteranu", rekao je Valjarević.
Kao posebno osetljiva područja izdvojio je severnu Bačku i Pešter, gde, prema podacima koje je naveo, količina padavina može da padne ispod 400 milimetara. "To je semiaridni, polupustinjski klimat. To nije dobro, zato što su tu žitnice, soja, suncokret i kukuruz", upozorio je profesor.
Valjarević je istakao da prirodni klimatski ciklusi ne treba da budu razlog za odlaganje mera prilagođavanja. "Mi se zagrevamo. Za mene ugalj-dioksid nije jedini činilac. Gledam i Sunce i Milankovićeve cikluse", naveo je on.
Naglasio je da rasprava o dugoročnim ciklusima ne rešava neposredne probleme sa kojima se suočavaju građani i poljoprivreda. "Da li treba da čekamo sledeće ledeno doba ili treba da delujemo? To je jedno prosto pitanje", poručio je Valjarević.
Govoreći o mogućim budućim ekstremima, naveo je da procene zavise od izabranog klimatskog scenarija. "Uzmeli smo najgori model, da ga tako nazovem, RCP 8.5. Ako uzmemo umereniji, temperatura bi bila 46 stepeni", rekao je profesor, objašnjavajući procene o mogućim letnjim temperaturama do kraja veka.
Valjarević je naveo da je u svojim istraživanjima mapirao gubitak oko 300 manjih vodotokova, kraćih od 20 kilometara. "Mene to zabrinjava. Neka bude i ciklus, ta voda nam znači. Da li je ciklus ili nije, ne moramo sada to da razmatramo", istakao je on.
Objasnio je da su za stabilno snabdevanje reka i akumulacija potrebni i kiša i sneg. "Moramo da imamo kišno-snežni sistem da bismo imali dobro napunjene akumulacije i reke kakve treba da budu", rekao je Valjarević.
Dodao je da je važno posmatrati raspored i intenzitet padavina, a ne samo njihovu ukupnu količinu. "Količina padavina nije se promenila, ali intenzitet i raspored jesu. Jeste li primetili kako padaju kiše u poslednje vreme? Dinamično, jako, snažno. Hajde tu vodu da zadržimo", poručio je profesor.
Kao jednu od mera predložio je izgradnju retencionih jezera i sistema za prikupljanje kišnice, uključujući područje Beograda. "Kišnicu da skupljamo i tu vodu da akumuliramo. To mnoge zemlje rade, čak i one koje dobro stoje sa padavinama", naveo je Valjarević.
Posebno je naglasio značaj šuma za ublažavanje vrućina i zadržavanje vode u zemljištu. "Moramo da vratimo šume. Šume su regulator klime. U toku leta ublažavaju toplotne talase, a tokom padavina čuvaju vodu", objasnio je on.
Valjarević je upozorio da slične probleme imaju i druge zemlje regiona. Kao primer naveo je reku Jantru u Bugarskoj, u kojoj je, prema njegovim rečima, tokom leta zabeležena temperatura vode od 27 stepeni. "To nije more, to je reka. Tu su veoma ugroženi riblji svet i cela flora i fauna", rekao je profesor.
Poručio je da odgovor na klimatske promene zahteva saradnju preko državnih granica. "Ne možemo mi sami. Moramo više regionalno da sarađujemo, moramo da analiziramo i da se prilagođavamo", kazao je Valjarević.
Građanima je uputio i jednostavno savet o štednji vode: "Ni u flaši ni u čaši. Kada krenemo da pijemo vodu, popijmo je do kraja", zaključio je.