Poljoprivrednicima ostaje sve manje velikih dobavljača. U praksi to znači da poljoprivrednici širom sveta imaju sve manje velikih dobavljača između kojih mogu da biraju kada kupuju seme, pesticide, đubrivo ili poljoprivredne mašine.
Ova situacija na tržištu je posledica spajanja i akvizicija kompanija koja traju već decenijama unazad.
Nemački Bajer je u 2018. kupio američkog proizvođača semena i pesticida Monsanto, što je jedan od najpoznatijih primera ovog trenda.
Firme Dau (Dow) i Dipon (DuPont) su se spojile, a iz tog poslovanja nastao je novi gigant Korteva agrisajens (Corteva Agriscienc).
Potaš korporejšn (Potash Corporation) i Agrium su se spojili i formirali novu kompaniju Nutrien, dok je kineska Hem Čajna (ChemChina) kupila švajcarsku Singentu (Syngentu).
Razvoj novih pesticida traje i do deset godina. Velike kompanije imaju prednost i zbog činjenice da je razvoj novih pesticida veoma skup i dugotrajan.
Novi pesticid u Evropskoj uniji može da čeka na odobrenje između sedam i deset godina.
Istovremeno, Evropska unija je tokom poslednjih 25 godina smanjila broj odobrenih aktivnih supstanci u pesticidima sa više od 1.000 na oko 500.
Velike firme mogu da ulažu ogromna sredstva u ponovno registrovanje i produžavanje dozvola za postojeće pesticide, dok je novim konkurentima mnogo teže da uđu na tržište.
Kritičari upozoravaju na rizike za snabdevanje hranom. Kritičari upozoravaju da ovakva struktura može da učini prehrambeni sistem osetljivijim na poremećaje u snabdevanju.
Kao primer navode poremećaje povezane sa ratom u Iranu i blokadom Ormuskog moreuza, koji su, prema njihovim tvrdnjama, doprineli rastu cena đubriva i hrane širom sveta.