Sa približavanjem optimalnog roka za setvu ozimih strnih žita – pšenice, ječma, raži i tritikalea – kvalitet pripreme zemljišta u jesenjem periodu postaje ključan faktor za uspešnu proizvodnju. Agrotehničke mere usmerene su ka stvaranju povoljnog vazdušno-vodnog režima, podsticanju dubokog ukorenjavanja i obezbeđivanju ujednačenog nicanja. Greške napravljene u ovoj fazi nemoguće je ispraviti kasnijim agrotehničkim intervencijama.
Agrohemijska analiza i jesenje đubrenje Svaka ozbiljna poljoprivredna proizvodnja započinje ispitivanjem plodnosti zemljišta. Agrohemijska analiza omogućava precizno određivanje količine hraniva dostupnih u tlu, čime se sprečava neracionalno trošenje sredstava na đubriva ili, s druge strane, deficit ključnih elemenata. U jesenjem periodu, fokus je na fosforu (P) i kalijumu (K), koji su manje pokretni u zemljištu i moraju se uneti u dublje slojeve kako bi bili dostupni korenovom sistemu tokom zime i ranog proleća. Azot (N) se u jesen unosi u minimalnim količinama (oko 20-30% od ukupne planirane mase), isključivo radi stimulacije razvoja klijanaca i uspešnog bokorenja pre ulaska u fazu mirovanja.
Osnovna obrada zemljišta: Oranje ili redukovana obrada? Dubina i način osnovne obrade prvenstveno zavise od preduseva, tipa zemljišta i vlažnosti profila. Tradicionalno oranje na dubinu od 20 do 25 cm i dalje predstavlja standard na teškim zemljištima i parcelama sa velikom količinom biljnih ostataka (npr. nakon kukuruza). Međutim, savremeni trendovi sve više favorizuju redukovanu obradu (korišćenjem teških tanjirača, čizel ili razrivača) iz nekoliko ključnih razloga: očuvanje vlage, ušteda energije i vremena, te bolji menadžment žetvenih ostataka. Biljni ostaci moraju biti dobro usitnjeni i ravnomerno raspoređeni u površinskom sloju kako ne bi ometali rad sejalica.
Predsetvena priprema i stvaranje "setvenog sloja" Predsetvena priprema je završni deo obrade tla, čiji je glavni zadatak formiranje idealnog "setvenog sloja" – tvrde posteljice i rastresitog pokrivača. Površinski sloj zemljišta dubine 4–5 cm mora biti sitno-mrvicaste strukture. Ako je tlo previše grudvasto, seme će pasti u šupljine i osušiti se; ako je previše praškasto, prva jača kiša stvoriće pokoricu koja onemogućava nicanje. Za ovaj korak najefikasnije je koristiti setvospremače, drljače ili rototanjirače neposredno pre setve.
Optimalni rokovi i finalni koraci Za većinu agroekoloških regiona, optimalni rok za setvu ozimih žita jeste od 5. do 25. oktobra. Setva u ovom periodu omogućava biljkama da pre zimskih mrazeva razviju snažan koren i uđu u fazu bokorenja sa 2-3 razvijena stabla, što je najbolja garancija uspešnog prezimljavanja. Nakon setve, izuzetno važna, a često zanemarena mera jeste valjanje. Korišćenjem glatkih ili prstenastih (Kembridž) valjaka uspostavlja se bolji kontakt između semena i zemljišnih čestica, što ubrzava kapilarno kretanje vlage prema semenu i garantuje brzo i ujednačeno nicanje useva.