Bilo je to veče ispunjeno emocijama, poezijom, solidarnošću i zajedništvom. Stihovi su ovoga puta imali i posebnu snagu – nisu bili samo način da se podeli lepota pisane reči, već i način da se ljudi okupe oko važnog cilja i pomognu Danici u njenoj borbi za zdravlje.
U atmosferi koja je bila istovremeno dirljiva i inspirativna, govorilo se stihovima, ali i srcem. Još jednom se pokazalo da kultura i umetnost mogu da budu snažan pokretač humanosti, posebno kada se oko dobrog cilja okupe ljudi spremni da pomognu.
Članovi Književnog kluba „21“ istakli su da je ovo bilo drugačije okupljanje od njihovih uobičajenih književnih večeri.
„Postoje trenuci kada reči nisu samo reči.“
Reči su se te večeri spajale u stihove, a stihovi su spajali ljude u zajedničkoj želji da pomognu. Obično se pesnici okupljaju povodom lepih književnih događaja, promocija i susreta, ali je ovoga puta povod bio drugačiji. Lep, jer je poezija stavljena u službu humanosti, ali istovremeno i težak, jer su svi bili svesni da same reči ne mogu da izleče Danicu.
Ipak, mogu da učine nešto drugo – da pokrenu ljude, probude solidarnost i podsete da niko ne bi trebalo da bude sam kada mu je pomoć najpotrebnija.
Humanitarno veče u palanačkoj piceriji tako je postalo mesto na kojem su se susreli poezija, prijateljstvo i humanost. Svaki stih, svaka reč i svaki prilog bili su deo zajedničke podrške Danici Vukosavljević.
Iz Književnog kluba „21“ uputili su zahvalnost organizatorima na pozivu za učešće, kao i svim ljudima velikog srca koji su bili deo ove večeri posvećene Danici.
Ovo veče još jednom je pokazalo da u Smederevskoj Palanci postoje ljudi koji su spremni da se udruže kada je pomoć potrebna. A kada se stihovi pretvore u humanost, a ljubav prema poeziji u podršku čoveku, onda književno veče dobija mnogo dublji smisao.