Od zamene ulja i filtera do zupčastog kaiša ili lanca – mali i veliki servis nisu ista stvar, a njihovo preskakanje može vlasnika automobila skupo da košta. Intervali zavise od proizvođača, motora i kilometraže, dok se cene razlikuju od modela do modela i mogu da dostignu i nekoliko stotina hiljada dinara.
Redovno održavanje automobila možda jeste jedna od onih obaveza koju vozači najradije odlažu, ali upravo od toga koliko se vodi računa o servisima često zavisi da li će se trošak svesti na redovnu zamenu ulja i filtera ili će se jednog dana pretvoriti u ozbiljan kvar i veliki račun. Mali servis i veliki servis imaju različitu namenu i ne rade se u istim intervalima. Prvi je deo redovnog održavanja i ponavlja se znatno češće, dok se veliki servis odnosi na ključne delove motora i obavlja se tek nakon određenog broja pređenih kilometara, odnosno prema preporuci proizvođača.
Kada se govori o malom servisu, prva asocijacija je upravo motorno ulje, i to s razlogom. Ono vremenom i pređenim kilometrima gubi svoja svojstva, pa je njegova redovna zamena jedna od osnovnih stvari koje se rade na automobilu. Uz ulje se menja i filter ulja, koji sprečava da nečistoće cirkulišu kroz motor, dok se, u zavisnosti od servisnog plana konkretnog automobila, menjaju i drugi filteri, među kojima je filter vazduha. Tokom ovakvog servisa majstor najčešće obavlja i osnovnu kontrolu vozila – proverava nivo rashladne tečnosti, stanje kočnica, guma i druge stvari koje mogu da ukažu na problem koji bi trebalo rešiti pre nego što preraste u ozbiljniji kvar. Sam posao, prema iskustvu automehaničara, uglavnom traje oko sat do dva.
Neki proizvođači propisuju na 10.000, neki na 15.000 kilometara, dok kod pojedinih novijih automobila fabrički interval može biti 25.000, pa čak i 35.000 kilometara. Ipak, bez obzira na fabričku preporuku, praktičnije je mali servis raditi na 10.000 do 15.000 kilometara.
Za razliku od malog servisa, kod velikog se “ulazi” mnogo dublje u mehaniku automobila. U središtu posla je sistem razvoda motora, čiji je zadatak da uskladi rad radilice i bregaste osovine. U zavisnosti od konstrukcije motora, taj sistem koristi zupčasti kaiš ili lanac. Kada je reč o velikom servisu kod motora sa zupčastim kaišem, uobičajeno je da se zajedno menjaju kaiš, španeri i roleri, a često i vodena pumpa, uz rashladnu tečnost. Po potrebi se menjaju i pomoćni, odnosno klinasti kaiševi koji pokreću alternator, servo pumpu i kompresor klima-uređaja.
Kod motora sa lancem situacija je drugačija, jer se ne može govoriti o jedinstvenom intervalu koji važi za sva vozila. Interval zavisi od toga šta je proizvođač predvideo i od toga šta je ugrađeno u konkretan automobil. Kod nekih sistema sa lancem intervencija može doći na oko 120.000 kilometara, dok kod drugih lanac može izdržati i 250.000 kilometara, naravno u zavisnosti od habanja. Kod zupčastog kaiša starija vozila često imaju intervale oko 50.000 kilometara, dok se kod novijih automobila “granica” pomera na 80.000, 120.000, pa sve do oko 180.000 kilometara. Kod velikog servisa mnogo je važnije šta piše u servisnoj dokumentaciji konkretnog automobila, nego bilo kakvo univerzalno pravilo koje važi za sve četvorotočkaše.
Jedna od čestih dilema vozača jeste da li automobil treba odvesti na mali servis neposredno pre polaska na duži put, posebno pred odmor. Odgovor, međutim, nije vezan za to što je pred vlasnikom automobila nekoliko stotina ili hiljada kilometara vožnje, već za to koliko je kilometara automobil prešao od prethodnog servisa. Ako je, recimo, od poslednje zamene ulja i filtera pređeno svega 1.500 kilometara, nema mnogo smisla ponavljati istu intervenciju samo zato što se ide na odmor. Danas automobil za godinu dana pređe 25.000 do 30.000 kilometara, pa je mnogo logičnije pratiti stvarnu kilometražu i servisni interval. To, međutim, ne znači da automobil pred duži put ne treba proveriti. Za put od više stotina kilometara preporučuje se kontrolni pregled. Tada se mogu proveriti stanje guma i pritisak u njima, kočnice, nivoi tečnosti, eventualna curenja, kaiševi, svetlosna signalizacija i drugi elementi važni za bezbednost i pouzdanost vozila.
Kada su cene malog i velikog servisa u pitanju, teško je dati jedan odgovor koji bi važio za sve automobile. Razlike su velike i zavise od proizvođača, modela, godišta, motora, količine i specifikacije ulja, kvaliteta delova, ali i od toga da li se automobil održava u nezavisnom ili ovlašćenom servisu. Veliki servis na starijem “golfu 5” može se kretati oko 350 do 400 evra, dok kod pojedinih modela “audija Q7” ili BMW-a iz M serije, gde je zahvat znatno složeniji, trošak može da dostigne 1.200 do 1.500 evra. Slično je i sa malim servisom. Na “golfu 5” on se kreće od oko 10.000 do 14.000 dinara, dok kod skupljih automobila samo jedan od filtera može koštati koliko i kompletan mali servis na starijem i jednostavnijem modelu.
Aktuelni podaci sa domaćeg tržišta pokazuju da su se cene u odnosu na prošlu godinu pomerile na “gore”. Mali servis za prosečan putnički automobil najčešće se kreće približno od 8.000 do 25.000 dinara, dok kod dizela, većih motora, SUV modela i skupljeg ulja može da bude i 30.000 dinara ili više. Kod velikog servisa razlika je još veća. Zamena kompleta zupčastog kaiša sa vodenom pumpom kod manjih motora može biti oko 15.000 do 25.000 dinara, dok kod većih i dizel motora ukupna cena može da ode na 35.000 do 60.000 dinara, a kod pojedinih modela i više. Kada se posmatra kompletan veliki servis, uključujući delove i rad, za automobile srednje klase može se računati na okvir od oko 40.000 do 70.000 dinara, dok složeniji i premium modeli mogu lako preći 100.000 dinara. Kod motora sa lancem trošak može biti još veći – kod pojedinih premium modela zamena kompleta lanca sa radom može da do dođe do svih 200.000 dinara.
Najvažnije je zato da se pre servisa utvrdi šta tačno proizvođač predviđa za konkretan motor, koji delovi ulaze u posao i šta je uračunato u cenu rada. Tek tada vozač može da zna koliko će ga održavanje automobila zaista koštati.