Rak dojke je i dalje najčešći maligni tumor i vodeći uzrok smrtnosti od raka među ženama širom planete.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) za 2022. godinu, u svetu je dijagnostikovano gotovo 2,3 miliona novih slučajeva, dok je više od pola miliona žena izgubilo bitku sa ovom bolešću.
Ni Evropa nije pošteđena ovog negativnog trenda – sa preko 500.000 novoobolelih i oko 144.000 smrtnih ishoda godišnje, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javnog zdravlje Beograd.
Borba protiv ove bolesti počiva na tri stuba: ranom otkrivanju, pravovremenoj dijagnostici i dostupnom, sveobuhvatnom lečenju.
Poruka koja ohrabruje jeste da je rak dojke u više od 90 odsto slučajeva izlečiv ukoliko se otkrije u ranoj fazi, kada su terapijske opcije najdeltvornije, a kvalitet života pacijentkinja značajno sačuvan.
Uzrast je jedan od glavnih faktora rizika za rak dojke – bolest se češće dijagnostikuje posle 40. godine, dok stope smrtnosti postepeno rastu od 45. godine, sa pikom u starosnoj grupi od 75 i više godina.
Uprkos tome što je u poslednjih pet godina primetan blagi pad u stopama obolevanja i umiranja, statistika je i dalje zabrinjavajuća.
Kontrola raka dojke i smanjenje smrtnosti zahtevaju sistemski pristup koji obuhvata sve nivoe zdravstvene zaštite, promociju zdravih navika, rano otkrivanje kroz redovne skrininge i pravovremenu terapiju.
Danas postoje čvrsti dokazi da su najvažniji faktori rizika, pored svakako ženskog pola, za nastanak karcinoma dojke i starije životno doba, zatim genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja.
Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu otkriveni ili do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je, pored mera primarne prevencije, od ključnog značaja zapravo rano otkrivanje raka dojke.
Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno, kada nažalost njegova veličina pređe dva centimetra sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji.
Skrining je preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada nema nikakvih simptoma bolesti, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka (testova).
To je testiranje većeg broja ljudi koji nemaju tegobe vezane za ispitivano oboljenje ili se smatraju zdravim. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navednog uzrasta na dve godine.
Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.
Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje – pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je spasiti puno života i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.