Česta optužba na račun generacije Z jeste da su nespremni za rad, što se povezuje sa željom za četvorodnevnom radnom nedeljom, balansom između poslovnog i privatnog života ili dužim odsustvima sa posla. Međutim, prema rečima Enca Vebera iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB), ovi podaci ne odgovaraju stvarnosti.
Veber ističe da učešće mladih na tržištu rada beleži najviši nivo u poslednjim decenijama, da im je radno vreme slično kao kod starijih, te da ne menjaju posao češće nego ranije generacije. "Slika mladih koji su ili na dugoj pauzi od karijere ili rade samo tri dana nedeljno nije tačan opis generacije Z", navodi Veber.
Umesto smanjene spremnosti za rad, promenila su se očekivanja od dobrog radnog mesta. Kao moguće razloge za to izdvajaju se iskustva iz pandemije, veća zaposlenost oba partnera u porodici i želja za većom samoodlučnošću. Ova kretanja povećala su zahteve za fleksibilnošću, ali ne znače da mladi u načelu žele da rade manje.
Reprezentativna studija "Mladi u Nemačkoj 2026", u kojoj je učestvovalo više od 2.000 osoba uzrasta od 14 do 29 godina, takođe pokazuje visoku spremnost većine mladih da rade, uprkos teškim okolnostima.
Podaci IAB-a, zasnovani na mikro-popisu i anketi o radnoj snazi, pokazuju da je udeo mladih u radnoj snazi između 2015. i 2025. porastao za više od sedam procentnih poena. Od 100 osoba između 20 i 24 godine, 77 radi ili aktivno traži posao, što je najviše u poslednjim decenijama. I među studentima je učešće na tržištu rada značajno poraslo, sa povećanjem stope aktivnosti od preko 19 procentnih poena između 2015. i 2023. godine, dostigavši 56 odsto.
Starije generacije su i ranije smatrale naredne generacije zahtevnijim ili manje otpornim na opterećenja. Međutim, rad od kuće, fleksibilno radno vreme i manjak kvalifikovane radne snage promenili su očekivanja od dobrog posla. Podaci daju nijansiraniju sliku od raširenog stereotipa, ukazujući na promenu očekivanja o uslovima rada, a ne na osnovnu nespremnost za rad.