Poljoprivredno zemljište u Srbiji i dalje spada među najskuplja u regionu, a ulaganje u oranice isplativo je pre svega na duži rok, ocenio je stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji prošle godine iznosila je 9.583 evra po hektaru, dok je u regionu Beograda dostizala 14.274 evra, a u Vojvodini 12.023 evra. Cene su znatno više nego u susednim zemljama, poput Mađarske i Rumunije, gde se zemljište sličnog kvaliteta može kupiti za dve do pet hiljada evra po hektaru.
Pašanović je istakao da kupovina oranisa nije investicija koja donosi brzu zaradu, navodeći da se, uz prosečnu godišnju rentu od oko 500 do 900 evra po hektaru, uloženi novac vraća tek za dvadesetak godina, pri čemu na profit značajno utiču vremenske prilike i prinosi. "Znači, ako imate investiciju od 10.000 evra i ako vam hektar donosi 500 evra, vama treba 20 godina da povratite ulaganje, što je zaista veliki vremenski period", poručio je Pašanović.
On je dodao da najveću likvidnost i dalje ima tržište u Vojvodini, gde postoji najveća tražnja za poljoprivrednim zemljištem i gde su gazdinstva ukrupnjena, što omogućava efikasniju proizvodnju.
Kada je reč o mladima koji žele da se bave poljoprivredom, Pašanović je upozorio da je za uspešno bavljenje tim poslom neophodno iskustvo i znanje, te da početnici moraju da računaju na nekoliko godina ulaganja i učenja pre nego što ostvare značajniji prinos. Srbija bi u budućnosti trebalo da se više usmeri na proizvodnju hrane sa višom dodatom vrednošću, umesto izvoza sirovina, jer se najveći potencijal za rast nalazi u izradi finalnih prehrambenim proizvodima.