Srbija se suočava sa značajnim gubicima u poljoprivrednoj proizvodnji usled suše, koja svake dve do tri godine umanji prinose za oko trećinu. Od približno tri miliona hektara oranica, navodnjava se svega osam odsto. Država je pre 13 godina obezbedila kredit od 97 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija za izgradnju i obnovu sistema za navodnjavanje, sa najavljenim završetkom projekta do kraja ove godine.
Sve duži periodi bez padavina i visoke temperature povećavaju rizike u biljnoj proizvodnji, primoravajući poljoprivrednike da kopaju bunare čiji kapaciteti često nisu dovoljni. Isidor Bogdanović iz Trbušana kod Čačka, koji obrađuje oko 40 hektara, ističe da mu je priključak na modernizovani hidro sistem Čačak-Parmenac, vredan 5,7 miliona evra, od velikog značaja, posebno u poslednjim godinama sa ekstremnim sušama.
Sistem Čačak-Parmenac, izgrađen pre sedam decenija i modernizovan pre tri godine, pokriva oko 400 hektara u selima Prijevor i Trbušani. Planira se proširenje mreže prema višim delovima ovih sela, gde se nalaze voćnjaci, a voda se zahvata iz Zapadne Morave.
Stručnjaci upozoravaju da izgradnja infrastrukture nije dovoljna bez kontrole kvaliteta vode i stanja zemljišta. Profesorica Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta naglašava da površinske vode mogu biti opterećene otpadnim vodama, te je neophodno redovno praćenje njihovog kvaliteta i adekvatan tretman pre upotrebe.
Veliki potencijal za povećanje navodnjavanih površina postoji i u Vojvodini, kroz hidro sistem Dunav-Tisa-Dunav (DTD). Iako je DTD dug oko 730 kilometara i izgrađen primarno radi odvodnjavanja, njegovi kanali mogu se koristiti i za navodnjavanje. Trenutno se iz DTD-a navodnjava oko 100.000 hektara, dok se njegov potencijal procenjuje na pola miliona hektara. Međutim, deo kanalaske mreže je zapušten i nedovoljno održavan, što ograničava korišćenje raspoloživih kapaciteta.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da bi projekat finansiran iz Razvojnog fonda Abu Dabija trebalo da omogući navodnjavanje još 122.000 novih hektara do kraja godine. Stručnjaci ipak ističu da povećanje površina pod sistemima mora pratiti racionalno korišćenje vode i pravilno upravljanje zemljištem, uz agrohemijske analize i izbor kultura u skladu sa osobinama zemljišta.