Pre tačno 45 godina, bend Divlje Jagode objavio je album „Stakleni hotel“. Ovaj album, smešten između debija i hevi metal remek-dela „Motori“, donosi zvuk koji je nešto blaži od hard roka, bliže klasičnom rokenrolu. Lipovača je, kako se pretpostavlja, inspiraciju za naslovnu numeru pronašao u tadašnjim modernim hotelima i priči o autostoperima koji su kretali ka morskim destinacijama sa malo novca, ali sa zagarantovanom avanturom.
Album otvara pesma „Autostop“, dinamična numera sa lako pamtljivim refrenom, koja govori o mladom autostoperu i vozaču kamiona koji mu staje. Slede „Mrak za dvoje“, energična tema sa kućnih žurki, i „Kako si topla i mila“, nežna balada o ljubavi. Naslovna numera „Stakleni hotel“ je napeta i energična, smatra se jednom od temeljnih pesama benda.
Drugu stranu albuma otvara „Ulica na lošem glasu“, koja podseća na početke AC/DC-a. Slede „Dodirni me, skloni bol“, ljupka balada, i „Za one do tebe“, klasična rok numera. Album zatvara pesma „Potraži put“, koja se, uz „Autostop“ i „Stakleni hotel“, ističe kao nerazdvojni trio, sa lepršavim tekstom Alena Islamovića i sjajnim vokalom Ante Jankovića.
Na albumu su, pored Lipovače, doprinos dali i bubnjar Naske Budimlić i vokalista Ante Janković. Producent albuma, zajedno sa Lipovačom, bio je Enco Lesić. Za nešto više od pola sata svirke, Divlje Jagode su pokazale svoju energičnost i kompaktnost. „Stakleni hotel“ je album bez komplikovane svirke, pitak i ne previše raskošno urađen, koji je pokazao zalet benda pred buduća otkrovljenja, poput albuma „Motori“.
Iako je produkcijski možda najtanji u poređenju sa kasnijim radovima, „Stakleni hotel“ je album koji je, posle 45 godina, zadržao svoju dušu, identitet i duh zajedništva. Kreativnost Lipovače je na ovom albumu došla do izražaja, čineći ga „dobar, ali baš dobar album“ koji i danas zaslužuje pažnju.