Duhovski ponedeljak, koji sledi nakon praznika Svete Trojice, obeležava se u narodu kao dan duboko ukorenjen u tradiciju, verovanja i običaje. Ovaj dan, poznat i kao "zeleni ponedeljak", predstavlja drugi dan praznovanja Svete Trojice, praznika koji slavi silazak Svetog Duha na apostole. U narodu se naziva i "Duhovi", a u nekim krajevima "Trojčinin ponedeljak".
Budući da je crveno slovo, na Duhovski ponedeljak se ne obavljaju teški poslovi, ne pere se niti čisti. Dan se provodi u molitvi, miru i poštovanju predaka. Domovi su i dalje ukrašeni zelenilom, poput grančica lipe, breze ili leske, koje se ne iznose dok ne prođu svi "duhovski dani". Veruje se da ovo zelenilo štiti od zlih sila i donosi blagostanje u kuću.
Na ovaj dan se ne valja započinjati novi poslovi niti obavljati teški fizički radovi. Narodna izreka kaže da se "ovog dana odmara i duša i telo". Obavezno se ide u crkvu, pale se sveće za pokoj duše umrlih, a u nekim krajevima se izlazi na groblja kao znak poštovanja i sećanja na pretke. Takođe je običaj da se deli milostinja za zdravlje živih i pokoj duše preminulih.
U starini se verovalo da će oni koji ne poštuju Duhovski ponedeljak biti skloni svađama, gubicima i nemiru u domu. Zbog toga se u kući pravio mali svečani ručak, u miru, bez buke, uz prizivanje predaka i molitvu.
U nekim selima istočne Srbije postoji verovanje da treba pojesti poslednje vaskršnje jaje upravo na ovaj dan, kao simbol zatvaranja velikog prazničnog kruga koji počinje Vaskrsom, a završava se Duhovima. Narod kaže da ako se na Duhovski ponedeljak izmirite s nekim s kim ste u zavadi, mir i blagostanje će ući u vaš dom.