Srbija će do kraja godine dobiti još 115 kilometara novih auto-puteva i moto-puteva, među kojima je i završetak Moravskog koridora, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević. Ona je istakla da se Srbija trenutno nalazi u najvećem investicionom ciklusu u modernoj istoriji i da je do sada izgrađeno 651 kilometar auto-puteva i moto-puteva, dok su radovi u toku na još 434 kilometra.
Ministarka je navela da će do kraja godine biti završena i poslednja deonica Moravskog koridora, između Vrbe i Adrana, duga 12 kilometara. Podsetila je da je nedavno puštena u saobraćaj deonica koja povezuje Čačak i Kraljevo, čime je veliki deo ovog koridora već stavljen u funkciju. Prema njenim rečima, Moravski koridor ima veliki značaj jer povezuje dva ključna putna pravca u Srbiji – auto-put „Miloš Veliki“ i Koridor 10, odnosno pravac Beograd–Niš. Istakla je da ovaj koridor neće doprineti samo bržem i bezbednijem saobraćaju, već će otvoriti prostor za nove investicije i razvoj privrede u gradovima i opštinama kroz koje prolazi.
Sofronijević je ocenila da je Moravski koridor trenutno najmoderniji auto-put u zemlji, kao i da je reč o prvom digitalnom auto-putu u Srbiji, koji će vozačima omogućiti da u realnom vremenu dobijaju informacije važne za bezbedno odvijanje saobraćaja. Dodala je da očekuje da isti standardi budu primenjeni i na budućim infrastrukturnim projektima.
Govoreći o ostalim projektima, ministarka je podsetila da je u toku izgradnja prve deonice brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“, od Bačkog Brega do Sombora, u dužini od 22,7 kilometra. Kako je navela, dogovoreno je da se odmah nastavi i druga deonica do Klajićeva, čime će sever Bačke biti bolje povezan sa evropskim koridorima. Najavila je i početak radova na brzoj saobraćajnici „Vožd Karađorđe“, koja bi trebalo da počne tokom ove godine.
Na Dunavskom koridoru je već pušteno u saobraćaj 32 kilometra, dok će preostalih 36,5 kilometara biti završeno do oktobra. Ministarka je istakla da će nova saobraćajnica doprineti privrednom razvoju, ali i razvoju turizma u istočnoj Srbiji, navodeći kao najznačajnije destinacije Golubačku tvrđavu, Ram, Kladovo, Negotin i Knjaževac.
Sofronijević se osvrnula i na nedavnu posetu potpredsednika Vlade Italije Matea Salvinija Srbiji, tokom koje je jedna od glavnih tema bila obnova železničke veze između Beograda i Trsta. Kako je rekla, ovaj projekat deo je strategije razvoja železničkog saobraćaja Srbije, ali i šireg evropskog plana, budući da je od 2024. godine pravac Beograd–Zagreb–Ljubljana–Trst postao novi evropski železnički koridor. Prema njenim rečima, obnavljanje ove pruge biće značajno ne samo za putnički, već i za teretni saobraćaj, što će dodatno unaprediti povezivanje Srbije sa evropskim tržištem.