U Srbiji se danas, 8. novembra, obeležava Dan prosvetnih radnika. Ideja da se ovom važnom životnom pozivu posveti jedan dan u godini, začeta je davno, još 1962. u Indiji, a podržana je od strane UNESKO-a 1994. godine, od kada se obeležava u više od stotinu zemalja sveta, a u svakoj, određenog datuma koji je u vezi sa nekom ličnošću ili događajem od nacionalnog značaja za prosvetu i školstvo te zemlje.
Tako se Dan prosvetnih radnika u Srbiji vezuje za Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, pisma i pravopisa, čije se rođenje smešta u dane oko Mitrovdana (šesti, a po nekim podacima i osmi novembar). Svako ko je odabrao da bude nastavnik, svestan je da se njegov radni dan ne završava onog trenutka kada se za njim zatvore školska vrata. Sa nastavnikom zajedno na ta vrata polaze sve pobede i porazi u danu, sva saznanja, nedoumice, razočaranja, ushićenja, uspesi, strepnje… kojih je taman toliko koliko i đaka pred kojima stoji, svestan da se u učionicama, na svakom času odvija nešto veoma važno, što istovremeno menja i njega – nastavnika i đaka.
Zato je biti nastavnik – prosvetni radnik, velika odgovornost, ali i velika čast, mudrost i veština, ravna veštini alhemičara, zanesenjaka koji često ni iz čega, snagom svoje volje, i pre svega ogromnom ljubavlju, uspeva da pretvori olovo u zlato, neznanje u znanje i prokrči put do kamena mudrosti.
Dan prosvetnih radnika zamišljen je kao dan u kojem treba skrenuti pažnju na položaj ovih, često donkihotovski nastrojenih poslenika, dan kada naročito treba istaći koliko je važno dati im podršku u nastojanjima da pruže adekvatno znanje i obrazovanje budućim generacijama, time što će se više ulagati u obrazovanje kao u važan resurs jednog društva.
Još su grčki filozofi isticali značaj obrazovanja kako bi se kod mladih umova odnegovala vrlina, spoznale osnovne moralne i kulturne vrednosti, razvila humanost i kreativnost. Prosvetni radnici se, kao i radnici u drugim profesijama, danas suočavaju sa brojnom iskušenjima koje ne pamtimo u novijoj istoriji. Pandemija menja svet, pa tako i svet prosvetnog radnika.
Suočeni sa ubrzanom digitalizacijom i svim novinama i nepoznanicama koje ona nosi, nastavnici se trude da se nastavni proces odvija koliko-toliko u kontinuitetu, na najbolji mogući način, koristeći razne modele nastave, pronalazeći inspiraciju jedni u drugima i u mladim umovima koje podučavaju i oblikuju. Zato im želimo da se i u budućnosti hrabro nose sa svim izazovima, da ostanu zdravi i budu ponosni na to što su izabrali za svoj životni poziv! Drage kolege, srećan nam Dan prosvetnih radnika!
