Izbori 2022 Najnovije

Šta do sada znamo o učesnicima na izborima 3. aprila? Pojedinci, partije i koalicije koje učestvuju

Rok za predaju lista je 15 dana pre održavanja izbora, što je u ovom slučaju do 18. marta

biće održani 3. aprila 2022. na kojima će biti izabran predsednik i poslanici Narodne skupštine. Istog dana biće održani i izbori za odbornike Skupštine grada Beograda kao i lokalni izbori u pojedinim gradovima i opštinama Srbije.

Rok za predaju lista je 15 dana pre održavanja izbora, što je u ovom slučaju do 18. marta.

Na zvaničnoj izbornoj liste koju je do sada objavila Republička izborna komisija (RIK), određene prema redosledu predavanja potpisa, prva je koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke, zvaničan naziv „Aleksandar Vučić — Zajedno možemo sve“ koja objedinjuje partije SNS, SDPS, PS, PUPS, PSS—BK, SNP, SPO, NSS, USS, BS, koalicija popularističke orjentacije, a nosilac liste je doktorka Danica Grujići. Kandidat za gradonačelnika Beograda je Aleksandar Šapić.

Druga partija na izbornoj listi, odnosno koalicija, okupljena je pod sloganom „Ivica Dačić — Premijer Srbije“, koja tradicionalno okuplja partije Socijalističku partiju Srbije, JS, ZS. I ova koalicija takođe je ocenjena kao polularističke orjentacije, odnosno centar. Na izborima za gradonačelnika Beograda predlažu advokata Tomu Filu.

Treća je lista nacionalne manjine Savez vojvođanskih Mađara — Ištvan Pastor (SVM) čiji je nosilac Balint Pastor, a prema političkoj orjentaciji predstavljaju umerenu desnicu. Krajnju desnicu i četvrti na izbornoj listi su Radikali, pod sloganom „dr Vojislav Šešelj — Srpska radikalna stranka

SNS potpisivanje liste

Najveća opoziciona kolacija okupljena je oko liste „Marinika Tepić — Ujedinjeni za pobedu Srbije„. Predaji liste prisustvovali su lideri SSP-a Dragan Đilas, DS-a Zoran Lutovac, Pokreta za preokret Janko Veselinović, Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, vođa sindikata Sloga Željko Veselinović i kandidat te koalicije za gradonačelnika Beograda Vladeta Janković.

Poslednja je predstavljena koalicija „Boris Tadić – Ajmo ljudi“, a nosilac liste za republičke izbore biće lider SDS Boris Tadić, a kandidat za gradonačelnika Beograda biće košarkaški trener Duško Vujošević. Koaliciju čine Socijaldemokratska stranka, Nova stranka, Pokret „1 od 5 miliona“, Pokret „Tolerancija“, Ujedinjeni pokret zelenih Srbije, Stranka Crnogoraca i Bošnjačka građanska stranka.

Potom sledi desničarska grupa, popularistički nazvana NADA „dr Miloš Jovanović — Nada za Srbiju — Srpska koalicija NADA — Nacionalno demokratska alternativa — Demokratska stranka Srbije — Za Kraljevinu Srbiju — Vojislav Mihailović“ koju predvodi Božidar Delić, ocenjena kao nacionalni konzervativizam desnica. Sedma na listi je „Milica Đurđević Stamenkovski — Svoj na svome„, poznati kao Zavetnici, koji predstavljaju program ultranacionalne desnice.

Još dve desnice su redom „SUVERENISTI – Saša Radulović (DJB), Milan Stamatović (ZS), dr Jovana Stojković (ŽZS), koji se predstavljaju kao antiglobalisti, i „Boško Obradović – Srpski pokret Dveri – POKS – Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije“, koji na izbornoj listi zauzimaju 10. i 11. mesto.

Protest, festival Mirdita, dobar dan

Jedina lista do sad ocenjena kao jasan centar je lista nacionalne manjine Muftijin amanet — Stranka pravde i pomirenja — Usame Zukorlić, koja zastupa prava bošnjačke nacionalne manjine centar. A tu je, na devetom mestu i jedina levičarska partija „МОРАМО – АКЦИЈА – Еколошки устанак – Ћута – Не давимо Београд – Небојша Зеленовић  ЗЗС, НДБГ, Еколошки устанак , koju predvodi Александар Јовановић Ћута, ocenjeni kao зелена politika.

Predsednički kandidati

Do sada potvrđeni predsednički kandidati su Vladimir Vuletić, osnivač i predsednik Pokreta „Crno na belo“, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivši potpredsednik Fudbalskog kluba Partizan.

Tu je i Biljana Stojković iz koalicije „Moramo“, profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na predsedničkim izborima 2017. godine podržala je Sašu Jankovića.

Milica Đurđević je predstavnik Srpske stranke Zavetnici, jedna od osnivača Srpskog sabora Zavetnici, trenutno  predsednica te stranke. Bila je član Srpske radikalne stranke.

Miša Vacić iz Srpske desnice, osnivač i predsednik te stranke.

Opozicioni kandidat Zdravko Ponoš, predstavlja koaliciju Ujedinjena Srbija. General-potpukovnik Vojske Srbije u penziji, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i bivši pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije. Takođe je bio na funkciji šefa kabineta Predsednika Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija.Glasanje, glasačka kutija

Foto: Shutterstock

Boško Obradović, predsednik stranke Srpski pokret Dveri, narodni poslanik od 2016. do 2020. i bivši predsednik poslaničke grupe Dveri.

Ispred pokret “Da se struka pita“ kandidovan je Srđan Škoro, bivši član predsedništva Pokreta slobodnih građana.

Tu su još kandidati Nikola Sandulović, osnivač i predsednik Republikanske stranke i Miloš Jovanović, ispred koalicije NADA, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predsednik Demokratske stranke Srbije.

Akutelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je pomerio odluku SNS o predsedničkom kandidatu tek za 7. mart, čime će svi ostali predati kandidaturu pre te stranke.

Izborni sistem

Predsednik Republike Srbije bira se po dvokružnom sistemu i ima mandat od pet godina, ali je ograničen na dva mandata u bilo kom redu službe. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova u prvom krugu, održava se drugi krug. Osoba koja želi da postane zvanični kandidat treba da prikupi 10.000 potpisa, da ima najmanje 18 godina i da poseduje srpsko državljanstvo, pri čemu nije neophodno da je rođen u Srbiji.

Poslanici Narodne skupštine, njih 250, bira se po zatvorenoj listi proporcionalnog izbornog sistema iz jedne izborne jedinice u celoj zemlji. Mesta se dodeljuju po D’Ontovom sistemu sa izbornim cenzusom od tri posto svih važećih glasova, iako je cenzus ukinut za stranke etničkih manjina. Za glasačke listiće manjina potrebno je najmanje 5.000 potpisnika da bi se kvalifikovali za glasanje, dok je za nemanjinske listiće potrebno 10.000. Od 2020. 40 posto kandidata na izbornim listama moraju biti žene.

Ovaj web sajt koristi kolačiće da unapredi naše iskustvo. Ako mislite da je to u redu kliknite OK, ako ne onda ... Prihvatam Pročitaj više