U subotu, 24. decembra 2022. godine, Njegovo Preosveštenstvo episkop šumadijski Gospodin Jovan, načalstvovao je Svetom Liturgijom u hramu Preobraženja Gospodnjeg u Smederevskoj Palanci, uz sasluženje visokoprepodobnog arhimandrita Petra (Dragojlovića), igumana manastira Pinosava, protojereja-stavrofora Velibora Ranđića, arhijerejskog namesnika Jaseničkog, protojereja Dragana Milutinovića, protojereja Dragana Ikića, protojereja Slobodana Senića, protonamesnika Srđana Kovačevića, jereja Dejana Nenadovića, jerođakona Vasilija (Starovlaha) i đakona Vladimira Stepanovića.
Učešće u ovom Evharistijskom sabranju uzeli su: hor “Svetog Simeona Bogoprimca”, studenti Teologije, bogoslovci, kao i verni narod koji se okupio u velikom broju da dočeka svog Eposkopa
Posle pročitanog Jevanđelskog začala, Episkop Jovan se obratio vernom narodu nadahnutom besedom:
“U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Pomaže vam Bog braćo i sestre, draga deco Božija! Današnji Jevanđelski odeljak je toliko utešan, toliko osećajan da bi smo trebali što češće da ga čitamo i da se udubljujemo u njegov smisao i poruku. Ako bismo se zaista pridržavali današnjeg odeljka i ako bismo imali veru onda bi zaista mogli da rešimo sve naše probleme ili bolje rečeno strahove koji nas u životu snalaze. Današnje Jevanđelje počinje Hristovim rečima “ Ne boj se malo stado, jer bi volja Oca vašega da vam da Carstvo Nebesko” i dalje “Prodajte što imate i dajte milostinju i načinite sebi kese koje neće oveštati, riznicu na Nebesima koja se neće isprazniti, gde se lopov ne približava, niti moljac kvari”.
Zaista braćo i sestre ove reči Gospoda našega Isusa Hrista unose nadu u nas, pojačavaju veru u nama i mi se zaista osećamo kao da nismo sami, da nismo usamljeni, da nismo na nekom ostrvu gde nema nigde ni koga, nego da smo u zajednici Crkve Hristove, tj. da smo u zajednici Boga i ljudi i svetitelja. I kada Bog kaže “Ne boj se malo stado”, ustvari hoće da nas ohrabri da ne malaksamo u iskušenjima i nevoljama ovozemaljskim, a toga niko nije pošteđen, nego ako sve pretrpimo što kaže naš narod “Boga radi” i radi spasenja naše duše onda zaista čovek oseća radost što je čovek i oseća prisustvo Boga. Oseća radost u nevoljama, samo ako uvek razmišlja o ovim rečima “Ne boj se stado” za sve što pretrpite u ovozemaljskom na “Pravdi Boga”, takvi će dobiti Carstvo Nebesko. Braćo i sestre kada nam Gospod kaže “Ne boj se malo stado”,On nam time kaže “Ej čoveče, verujući čoveče, ne sumnjaj da će Bog promišljati o tebi, pa čak i ako se svi ne budu brinuli sebi i drugima”. Braćo i sestre šta je to Carstvo Nebesko? To je Gospod naš Isus Hristos, onaj čovek koji ima Boga u sebi, on već ima Carstvo Nebesko, on ga već sad ovde predoseća, predokušava.
I o tome nam najbolje svedoči Sveta Liturgija koju i mi ovde danas služimo. Dakle, ne smemo se predati lenjosti, ne smemo se predati gordosti, ne smemo se predati sujeti, nego da se predamo volji Božijoj, ljubavi Božijoj, a Bog je Ljubav. Ono što često kažem “Bog podjednako voli svakog čoveka, i grešnika i pravednika”, dakle samo je potrebno čoveku da ne ogrezne isključivo u ovome zemaljskom i da se ubedi da mu je dovoljno samo ovo što ima na zemlji. Bog ne zabranjuje da mi i ovde imamo ono što nam je potrebno za život, ali ako će naša potreba biti toliko vezana za ovaj svet, za ovu zemlju, onda nećemo misliti na Carstvo Nebesko. Nećemo misliti na Boga, ne uzdamo se u volju Božiju, nego u svoje moći i neke svoje izmišljene darove. Bog promišlja o svakome čoveku, kako kaže Jevanđelje “ Bez znanja Boga nijedna dlaka sa glave čoveka neće da padne”, Bog zna šta je potrebno tebi i meni, ali ako mi tražimo iznad onoga što nam je Bog dao onda dolazimo u veliki problem, problem što ću stalno brinuti da li ću imati ovo i ono, a ponavljam da Bog ne brani da imamo ono što nam je potrebno, samo sebe ograditi tome znači da nemaš vere, da ne veruješ da posle ovog života postoji Drugi život. I ovaj i Onaj svet su braćo i sestre, velika Tajna.
A nju može da spozna samo čovek sa velikom verom, jer će mu se kroz veru otkriti Tajna ovoga i Onoga sveta. Nama je Bog obećao dati Carstvo Nebesko, do nas je to hoćemo li ga prihvatiti, do nas stoji hoćemo li ga uzeti. Bog nas ne primorava, ali ako ne stremimo ka Carstvu Nebeskom, stremićemo onom carstvu gde nema Boga, a tamo gde nema Boga to nije Carstvo radosti, to je carstvo tame. Samo ako budemo sa Bogom i uz Boga, On će brinuti o nama, a to ne znači da čovek treba da bude lenj i da kaže: “Bože ti brini o meni ne moram ja”. Brini ti čoveče do tvojih granica, do granica ljudskih moći, onda nastaje vera, onda je tu Bog braćo i sestre. Gospod nas još krepi ovim rečima kada kaže da ćemo dobiti ono što nam je najpotrebnije, a ima li šta potrebnije od Carstva Nebeskog. I kada nam Gospod kaže “Ne boj se”, onda nam samo treba vera, ali koja vera? Jevanđelska vera. Ona vera za koju Gospod kaže ako je imamo kao zrno gorušičino moći ćemo i brda da premeštamo.
.
Takva je sila vere, takva je snaga Božija. Jedino čega treba da se bojimo jesu ne pokajani gresi braćo i sestre, gordosti i sujete koja nas tera da se uzdižemo iznad drugih. Gospod kaže: “Milostinja otvara vrata raja”, a to znači da onaj koji je milostiv nije sebičan i ne misli samo o sebi, naprotiv on koliko misli o sebi misli i o drugima. Milostiv čovek kada na primer ruča,on razmišlja da li i drugi ima da ruča. Ili kada se oblači, da li i drugi ima da se obuče. Ako dajemo milostinju pravimo sebi riznicu dobrih dela, tamo gde moljac ne kvari i gde lopov ne krade, a Nebeska riznica je u stvari naša vera.
Tu riznicu treba da punimo, jer ovu i ako napunimo neprijatelj može da je raznese. Zar nije bezumno praviti nekakvu riznicu ovde u ovome svetu gde sve propada. Još nam današnje Jevanđelje kaže “Neka budu bedra vaša opasana i svetiljke zapaljene”, drugim rečima ovde Gospod hoće da nam kaže da onaj koji služi Bogu treba da bude slobodan čovek, a slobodan je samo Božiji čovek, onaj koji je slobodan od greha. Braćo i sestre, Hristos nam kaže da treba da budemo spremni kada bude došao da sudi živima i mrtvima, i da budemo spremni za dobra dela. Da živimo u svetlosti Hristovoj koja prosvećuje svakoga čoveka koji dolazi na svet. Gospod nam je dao svetlost samo mi treba da je ne zatamljujemo, nego da živimo njome. Trebamo čuvati veru da bi nas vera čuvala, ali nemojmo samo biti jaki na jeziku, nego veru pretvarajmo u dela, jer kako kaže Sveto Pismo “Vera bez dela je mrtva”. Jer ako dela činimo u Slavu Božiju imaćemo spasenje, a ako činima dela da bi nas ljudi hvalili, neće nam se uračunati. Bog vas blagoslovio”.
Nakon Svete Liturgije usledila je trpeza ljubavi u parohijskom domu, koju je pripremilo bratstvo ovog hrama.
učenik bogoslovije Đorđe Milutinović
