Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi danas Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.
Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta.
U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Odatle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio i započeo život podvižnika.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i čuvajući svoje vernike od turskih svireposti.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine u svojoj keliji.
Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje.
Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.
Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića javljao se često u snu. Jedne noći rekao mu je da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. Tako je i uradio, a telo Svetog Vasilija našli su očuvano i mirisalo je na bosiljak.
Bio je smatran za svetitelja i još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti sve više vernika dolazilo je po utehu i spas. Sada na Ostrog dolaze i ljudi drugih veroispovesti iz raznih krajeva sveta.
Spas na Ostrogu
Za Vasilija čudotvorca vezuju se i narodna verovanja. Jedno od najzastupljenijih je da Sveti Vasilije noću ustaje iz kovčega, šeta po stenama i tako pomaže vernicima koji su od njega došli da zatraže pomoć. Navodno su to potvrdili monasi i druga sveštena lica – vunene čarape na nogama svetitelja budu pocepane, iako su uveče obučene cele. Zbog toga pojedini vernici u Ostrog nose i par vunenih čarapa. Na današnji dan, prema verovanju, ne bi trebalo raditi teško fizičke poslove, ali valja očistiti kuću da bi u domu vladali mir i harmonija tokom čitave godine. Mnogi veruju da ako se zavetuju da će na Duhove otići u Ostrog njihova bolest ili bolest nekog njima bliskog nestati.
Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonjenje svetitelju, posebno na paznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.
Ovaj manastir samo tokom leta obiđe oko 300.000 vernika što ga svrstava u najveće pravoslavno svetilište na području cele Evrope.
Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje.
U Gornjem manastiru nalaze se dve crkvice. Gornja je posvećena Časnom krstu, a druga (donja) Vavedenju Presvete Bogorodice. Gornju je podigao 1605. godine jeromonah Isaija iz sela Popa kraj Nikšića, s blagoslovom mitropolita Vasilija, a živopisana je 1667. godine. Za donju se ne zna tačno kada je sagrađena. Po jednoj verziji narodnog predanja, podigli su je isposnici koji su tu živeli pre Svetog Vasilija.
Po drugoj verziji, koju je još Vuk Karadžić zabeležio po rečima ostroškog arhimandrita Nikodima Raičevića, crkvu je sagradio mitropolit Vasilije.
I ova je crkvica živopisana, verovatno kad i gornja (1667. godine). U njoj počivaju mošti Svetog Vasilija.
Mesto na kome se nalazi Donji manastir ranije se zvalo Kosjeradići ili Goseradići. Kad je mitropolit Vasilije kupio ovo i nešto od okolnog zemljišta, on je u blizini te crkve podigao ambar i kuću za mlađe, te od svega toga kasnije postade manastir – Donji manastir Ostrog.
ČUDO KOJE SE DESILO DEVOJČICI
O čudu koje se desilo jednoj 15-godišnjoj djevojčici iz Vojvodine takođe postoji svedočenje. Ona se, priča otac Sergije, razbolela od teškog oblika raka. “Bila je u teškom stanju. Davali su joj lekove samo da ublaže boli, da humanije sačeka taj smrtni čas. Kada je sveštenik čuo za stanje otišao je i pomolio se. Kuma je donela knjigu sa svedočanstvima svetog Vasilija, devojčica je poverovala i iako nije bila pre ni verujuća, zatražila je pomoć. Poslije molitve joj je bilo bolje”, priča otac Sergije. Kada se ustabilila, navodi, da može da se kreće, došla je u manastir. “Kada je stavila glavu na grudi svetog Vasilija osetila je da joj se vratila snaga i da je isceljena. Osećala se kao kada je bila zdrava. Noge su joj ostale kost i koža. Kada su krenuli za Vojvodinu kod Bijelog Polja, naknadno su mi javili, pogledala je noge koje su bile pune mesa, krvi, mišića. Sve se formiralo”, navodi jeromonah, a objavila je ranije Anadolija.
Izvor: Mondo.rs
